31.10.06

Sajam knjige

Autobusom sam stigao iz NS-a oko 18:30h. Pravo sa stanice seo sam u tramvaj i zapucao na sajam. Sat vremena pred kraj sajma plaćam punu kartu. Sjajno! Znam tačno zašto sam došao. Tražim novu knjigu svog omiljenog pisca. Nalazim štand, nalazim knjigu i nalazim samog autora :) Tome se nisam nadao. Morao sam da mu stegnem ruku i čestitam za sve što je do sada uradio! Svaka čast majstore. Potpisuje mi knjigu, zahvaljuje se, a ja kao ovlažena tinejdžerka odlazim sa lica mesta. Trenutno sam negde na trećini puta da saznam da li su "Sve crvenkape iste" :)

Šta sam još tražio? Kunderu sam zaboravio da nađem, ali zato sam uzeo po dve knjige Palahnjuka i Bukovskog, jednu o Kantu i Orvelovu 1984-u. U potpunosti sam iskoristio tih sat vremena! Svratio sam i do jednog kompjuteraškog štanda, čisto reda radi. Videvši da je sve isto kao i prošle godine, nasmejao sam se smorenom osoblju i produžio dalje.

Šarmirao sam prodavačicu u kiosku i pozajmivši olovku popunio podatke na ulaznici ne bi li učestvovao u nagradnoj igri. Nisam uspeo posle toga da nađem kutiju u koju je trebalo ubaciti listić, a znam da sam snimio par komata dok sam ulazio. "E kad nisi hteo da glasaš za ustav nećeš ni za nagradnu igru", udarac je uzvraćala rodna gruda :) Dobro, mirim se sa tim. Ništa od mog putovanja u New York. Dosta je bilo jednom u životu, a? E, s tim se ne mirim :)

Moćan je bio urlik svih zaposlenih u 20h kad su počela da se gase svetla.

5 comments:

MP said...

Da li zbog svoje sopstvene naivnosti (inače veoma uporedljivom sa
naivnošću: fransuske sobarice, babe sa dva razreda OŠ sa jakim ubeđenjem u svoje likovne sposobnosti , bombaša samoubice itd. ) ili neiskustva ( koje ne bi voleo podrobnije primerima objašnjavati) i ko zna čega već, ja sam očekivao da Arsin blog bude pun mišljenja (pout književnih kritika ili političkih govora) ,a ne razmišljanja ( inače glavnog činijoca verbalne komunikacije na relaciji Arsa -otatak čovečanstva ) koja bi bilo zanimljivo pročitati u nedostatku viđanja sa njenim tvorcem, kao nekakvu vrstu sajber suplamenta njegovog autora za prijatelje i poznanike. Za ovu svoju zabludu se moram izvinuti i uz veiko zadovoljstvo se najaviti kao redovni (ali ne preterano česti) posetilac bloga.

Arsa said...

Care!
U pravu si da se ne namecem preterano sa svojim stavovima, ali to je mozda iz straha da na pocetku ne oteram ljude :)

Obecavam napredak na tom polju!

Ne da štedim ič...

HVALA PUNO NA REDOVNOSTI

Arsa said...

Naleteo sam na deo u knjizi gde pisac opisuje ritual potpisivanja knjiga. Stavlja prvo ime citalaca, smajlice pa svoj potpis. Smajlije, kako kaze, daje u zavisnosti koliko je gotivan na prvi pogled lik kome potpisuje, ali iskreno najcesce daje dobrim ribama! Visestrukost samjlija zavisi u kojoj pozi ih u tom trenutku zamislja :) Pripadnicima grupe koja nije ciljna, npr. babama, daje i sedmostruki smajl.

Svidjam mu se :)

Zajapurena baba-devojka

Vladimir said...

Ovo je bilo suviše reporterski!
Izuzimam isticanje neopisivog šarma ljubitelja knjige kojeg Vojska vratila istoj! Pa se vi zapitajte, "Čemu vojska?".
A čitanje, pornićarenje, masturbiranje, pijančenje, pljuvanje, maltretiranje,...
BOJKOT, aaaaaa?

Tako i treba!
Do Mindženja!

Arsa said...

bravo! jedna od dobrih strana tog mog soldatovanja su knjige. Nije tesko iz mog pisanija provaliti da je jedino sto sam u zivotu do prosle godine procitao: "Vrabac Rajko i drugari" :)

Ili...

Kazu da se Andric sluzio sa svega stotinak reci u svojim delima, sto mu dodje previse skromno za tu felu.

Hrabro poredjenje :o)