9.10.06

Moj peti

Par dana nakon čuvenog 5. oktobra naše novije historije, imao sam probu u Krsmancu. Po gradu su se i dalje prepričavale dogodovštine te naše male revolucije. Svako je prenosio doživljaje iz dela gomile u kojoj se našao u toku dana, preko noći. Sve u svemu u vazduhu je lebdelo ono NAPOKON.

Ušavši u svlačionicu snimio sam neku stolicu koja ranije nije bila tu. Jednostavno je odudarala od svega ostalog u toj rupi gde se sve raspadalo. Odudaralo je toliko da je čak i bolo oči. Puno drvo, silan drvorez i kožni tapacirung. Tu se našao Zoro, te podelih sa njim svoje blic čuđenje. Zoro je Zoki učitelj, nego mu to Zoro nadenuo jedan lik u Tunisu koji nije mogao da mu izgovori ime. Čisto da ne skapirate da se radi ovde o nekoj bajci :)

Okrećemo mi stolicu, levo desno, obrnemo je i vidimo inventarsku pločicu. Na njoj "Savezna skupština...". He, he, nečiji suvenir znači! Samo smo se pogledali, prokomentarisali ukratko ispitivajući mišljenje onog drugog i skontali šta treba da uradimo. Uzeli smo stolicu, izašli iz pozorišta i zapucali ka gradskoj skupštini. Ubeđeni da činimo dobro delo, dadosmo stolicu portiru zgrade gradskih vlasti, preko puta fontane na trgu Nikole Pašića.

Tamo negde je zapisano da su Zoro učitelj i Arsa student našli vraćeni objekat pored obližnjeg kontejnera i odlučili da nije u redu da neko iz budućeg sastava skupštine stoji sa strane i ostane bez mesta.

Ako nas se sete na Dan oslobođenja sete se, ako ne...

No comments: