7.9.06

Pitam se, pitam

Jel je nekom poznat problem da posle dužeg nemanja seksa prosto ponekad ne može da završi radnju? Ključna reč: "ponekad". Nije mesto panici. Barem bih voleo da mislim tako.
Postavljam pitanje da li se tu ne može ili neće svršavati? Čini mi se da bih više voleo da guslam u nedogled, jer znam da posle toga neću moći neko vreme ponovo, dok se napunim baterije. Šta ćeš, željno dete slatkiša k'o da ih godinama nije okusilo. Uh, nesrećno poređenje:) Ovako traje i traje, dok stvarno ne iscrpiš sebe i "protivnika". Da budem precizniji "protivnicu", čisto da ne pomislite da sam promenio veru usled, kako da kažem, situacije. Mislim da treba isključiti iz debate stavku "omatorilo se". Barem bih voleo da mislim tako. Zanemarimo je u svakom slučaju.

Baš sam majmun. Da li sam, a? Lično iskustvo mi i kazuje da jesam. Sve je to lepo što sam ja bio veran (u granicama prihvatljivosti), što sam čekao i bio čekan (ha,ha...), što sam odolevao slučajnim prolaznicma, koleginicama sa kojima sam intenzivno razmenjivao skripte tih dana, gimnazijalkama iz I/1, I/2, a tek onima iz III/3, III/5, te ondak brucoškinjama željnim znanja iz savremenih računarskih tehnologija i naposletku drugaricama svih druagarica. Majmun!
Šta ja imam od tog? Samo slabije živce, drhtavije ruke, pregršt frustracija i nimalo uspomena. Ko zna koja se još dijagnoza tu provukla i kad će isplivati u skorijoj ili daljoj budućnosti.
Ovo je bre ozbiljna tema! Ima li šta preče od čovekovog zdravlja? Šta je važnije telesno ili mentalno zdravlje? Mogu li se odvojiti i šta kad jedno zariba i krene da utiče na ono drugo? Može li se jedno gajiti intenzivnije ne bi li nadomestilo nedostake drugoga? Mentalno je bre mnogo mlađe od telesnog. Kasnije izmišljeno :)

Posle malih avantura sa strane, koje stvarno ništa emotivno ne znače (šablon br.317), osećaš se bolje, voliš više, ponovo postaneš svestan šta imaš i počnes više to da ceniš. Mada, lep je osećaj da ti sve to ne treba i da ona(j) s kojom si, može da ti bude u toj svakoj maloj avanturi sa strane. Stvarno da poludiš od teme...

Da se vratim na početak sumnje. Da li je stvarno navika tako moćna stvar kad i u novotarijama tražiš tragove onoga na šta si naučio? Prosto se zatvoriš za nešto drugo, znaš da ono što funkcioniše radi i ne bi ga menjao bez obzira što nešto može i bolje da (te) radi.

Gledam - ne prepoznajem, slušam - ne razumem, pipam - ne osećam. Treba vremena valjda. Možda nešto drugo. Neko drugo, a? Da nisu možda opet sise u pitanju...

3 comments:

Milan Sekulić said...

Uf!

arsa said...

Dobio sam kritiku da je ovaj tekst malo ljigav!(?) Kao tipa: nejebica izvire u svakom redu. Priznajem da su teme malo ispreplitane, ali stvarno mi nije bila namera da kukam. Beše to kratak(!) opis uzroka moje nedoumice. Čak sam se plašio da text ne zvuči hvalisavo.

Sve u svemu, ti problemi su iza mene...

Samo da nije po principu sa sam im okrenuo leđa pa su se tamo našli :)

Sekula said...

Pusti Arso zlotvore. Foliraju se. Kao, nemaju pojma o čemu ti pričaš.