12.9.06

Možda spasi, možda čuvaj


Vaterpolisti pobedili! Bacih pogled po netu da je u pitanju evropsko prvenstvo, čisto da ne lupetam. Fino, svaka čast. Po običaju i ova sportska manifestacija je prošla neopaženo od strane moje Malenk Osti. Šta ću kad mislim da je sport za bavljenje njime, a ne za gledanje. Mada se godinama osećam usamljeno u gotovo svakom muškom, a sve više od skora i ženskom, društvu kad se započnu teme opisa neustrašivih, brilijantnih, neponovljivih i sl. podviga naših il' njinih sportskih heroja, ipak neću posustati i ostati tvrdoglav u svojoj inferiornosti. Barem ne svesno :)
Tek oni momenti tipa "nekad i sad", recitovanje spiska legendarnih timova, beskonačne statistike, afere... Aaaaaaa!
Slažem se da je uživo gledanje i bodrenje nešto sasvim drugo i nije za porediti sa TV gubljenjem vremena koje napadam. TV je inače pretežno gubljenje vremena, ali posle filma barem zapamtiš neku priču, emociju, foru.
"Bla, bla...Samo blebećeš i nšta ne kažeš. Jednom sam hteo da umrem od gladi, jer nisam hteo ništa da kažem". Sofronije the Petao

Sad kad svi znate moje mišljenje o fudbalima i košarkama, mogu ispucati i neku pozitivnu misao.
Himna. Moćno zvuči dok se intonira - iz zvučnika detonira. Stvarno prija. Deluje naše. Još uvek svi znamo samo refren, pa se deremo na sav glas ulažući i nepotrošenu snagu koja se sklupljala za vreme trajanja strofa :) Čak mi je nestao i onaj nepravedan i ničim zasluženo nametnut četnički karakter iste. Opet moram da zaserem, ali šta ću. Bodu mi bre uši i bog i kralj. Ne verujem u obe institucije. Eto rekao sam, a da li ću ostati živ...

1 comment:

~ Dirty Denny ~ said...

Moram da priznam da me podsecas na onog lika koji u vestima na B92, cini mi se nedeljom ima svojih 5 minuta - "retrovizor", valjda! Stvarno si sjajan, sad cu da se kacim na svakih 7 dana da vidim kako dozivljavas svet oko nas!