9.8.06

Splavarenje Tarom

"Pjenuša mi krv od vina, u ušima šumi mi Tara, nadođi Taro, od moje suze, niko ti ne smije ljepotu da uzme! Nadođi Taro, do opšteg potopa, sve su žrtve sitne, kad se brani ljepota."

Nabasah na ove bolesne stihove tražeći kako da počnem spiku. Možda ona i najbolje pristaje uz celu akciju, jer se avantura raftinga odvija u tri tzv. države. Kamp je uBosni, a start spuštanja najatraktivnijeg dela je u CG. Treća smo sila mi, jer ipak se treba dogegati do tamo preko brda i dolina. Jednom rečju predivno. Bio sam i prošle godine sa Sekulom, Tinom i Tijanom i moram reći da prvi put je prvi put. Sada sam već znao šta očekujem, ali sam imao više vremena za opažanje detalja kojih ima na pretek. Ovoga puta sam bio sa društvom s posla što u startu garantuje lud provod. Šta reći o ekipi kad su se neki krenuli bicilkima posle 2-3 dana priprema po Košutnjaku i centru BG-a. Pokupili smo ih kod Požege, izmrcvarene, mokre od kiša, gladne, ojelih butkica i splasnulog morala. Pazi kad nisam imao srca da ih zajebavam u tom stanju. Kroz glavu mi je prolazilo samo na šta će ličiti njihovo spuštanjem rekom sutradan. Koju dimenziju će propustiti ili možda iskusiti više nego ja :) Jutro, celu noć putovali, obilan doručak, navlačenje porno kombinezona i pravac voda. Moćan je osećaj biti deo tima od čijeg usklađenog mlataranja veslima zavisi da li će dupe završiti u ladnoj vodi ili ne. Imali smo sreću sa vremenom. Čak je i pljusak u par navrata prijao, dopunjujići pustolovinu do kraja. Prvog dana smo se spuštali od kampa do Foče, što je znatno mirnija etapa, da ne kažem smornija, ali dobro dođe da se navikneš na veslo. Prži sunce i začas najebe ćela kao i kolenca :) Tog dana je pomenuta opština pravila dernek tako da nas je dočekao sveopšti vašar na cilju. Rke drke klope i nardonjaka nikad dovoljno... Da ne spominjem da smo legli oko 18h i ostali komirani do sledećeg jutra. Sutradan ozbiljnija etapa, polazak uzvodno iz CG, opasniji momenti, sjajna priroda, voda studena, ali posle 30 sec agonije u istoj: milina, ništa ne osećaš. U povratku nezaobilazni most u Višegradu. U poslednjih godinu dana sam ga video 4-5 puta. Neverovatan je! Fascinantno je i to da takva vukojebina može biti inspiracija za Nobelovca. Po ko zna koji put se zakasnilo za dnevnu posetu etno sela na Zlatiboru, što dovodi do zaključka da se ono mora posebno planirati, a ne ostavljati za usput. Dobar provod, preporuka za svakog kuj još nije bio.

Slika01, Slika02, Slika03, Slika04, Slika05, Slika06, Slika07, Slika08, Slika09

No comments: