30.12.06

Drugarima



Srećna vam Nova!!!

Lepo da mi se izludujete i odmorite pa da slažemo utiske za par dana :)

Sve vas puno pozdravljam i zahvaljujem što ste bili ovde sa mnom proteklih meseci!

Odoh ja malo da skupim energije metodom blejanja. Prvi mini odmor i predah posle jebenog tempa od skoro dve godine :)

Pišemo se uskoro!!!

29.12.06

MNI 2

Mala nagradna igra br.2

Ako si 700. posetilac:
screen capture kao dokaz, pošalji na mail i postaješ ponosni vlasnik moje muzičke kompilacije pod naslovom "Jesen 2006".

Lična dostava!

Mogućnost zajedničkog preslušavanja :)

Šifra "na note"

23.12.06

Gregorije ili Julije

"Zaposleni imaju pravo da u toku godine odsustvuju s posla u dane verskih praznika, i to:
1) pravoslavni – na prvi dan Božića – 7. januara, na drugi dan Uskrsa i na prvi dan krsne slave;
2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića prema njihovom kalendaru i na drugi dan Uskrsa;" itd. za ostale vere...

Ko je ovde lud, a ko zbunjen? Država priznaje i funkcioniše po gregorijanskom kalendaru, a tu piše za katolike "prema njihovom kalendaru"! Toliko o odvojenosti države i crkve. Ekstremni buntovnik u meni se pita čemu sve to? Obožavam argumente o broju vernika koji se seku na te stvari. Pogolema je populacija ljudi koji drkaju uz filmove Jenna-e Jameson pa im ipak država ne izlazi u susret i oni idu na posao 9. Aprila, dana kada je ona rođena, 1974. leta gospodnjeg.

Napredak je da sam počeo da primećujem kada preteram :)

Evo priče o kalendarima.
Gregorijanksi kalendar računa da godina ima 365 ili 366 dana grupisanih u 12 meseci nejednakih dužina. Sunčev kalendar se ponavlja svakih 400 godina. Od tih 400 njih 303 (obične godine) imaju 365 dana, a 97 (prestupne god.) imaju 366 days. To znači da je prosečna dužina godine tačno 365.25 dana, tj. 365 dana, 5 sati, 49 minuta i 12 sekundi.

Kad se pravio kalendar, poenta je bila ubosti proslavu Uskrsa u vreme za koje se pretpostavljalo da je dogovoreno 325. godine na prvoj konferenciji biskupa hrišćanske crkve(Nikea, Turska). U pitanju je Nedelja, posle 14. dana u Mesecu kada je Sunce direktno iznad Ekvatora. To su poznate ravnodnevnice, negde oko 20.03. i 23.09., kad su dan i noć iste dužine na celoj planeti.
Gregorijanski kalendar je napravljen jer je godina Julijankog postajala sve duža i pomerala je datum ravnodnevnica, kao i datum Uskrsa. Novi kalendar je otfikario 10ak dana kako bi računanje vremena sinhronizovao sa godišnjim dobima i lagano počeo da skraćuje broj dana u godini, izostavljajući 3 prestupne godine na svakih 400 godina.

Poslednji dan julijanskog kalendara beše 4. oktobar 1582. godine, a prvi dan Gregorijanskog je 15. oktobar 1582. Ta razlika je greška prethodnog kalendara i nju je progutalo vreme :)

Nastaje opšte frka u prihvatanju novog načina računanja vemena. Par zemalja ga odmah prihvata, neki u narednih par nedelja, godina, vekova :) Sve u svemu haos za istoričare tih par vekova.

Najduže se opiremo mi pravoslavci. Braća Rusi ga priznaju 1917. nakon oktobarske revolucije, dok su Grci još luđi i oni ga primenjuju tek od 01. marta 1924. Ovo su ipak samo priznanja od strane države, ali ne i od crkve. Neka braća usvajaju samo prepravku julijanksog kalendara koja će dobro šljakati do 2800. god. dokle će tako sa katolicima slaviti rođenje Hrista (pravoslavci Konstantinopolja, Aleksandrije, Grčke, Kipra, Rumunije, Poljske i Bugarske).

Crkve pravoslavne u Jerusalimu, Rusiji, Srbiji i Gruziji ništa to ne priznaju i slave Božić 7. januara, koji će od 2100. godine da se slavi 8.januara. :)

Orijentalne pravoslavne crkve (Coptic, Ethiopian, Eritrean, Syrian, Armenian and the Assyrian Church) nastavljaju da koriste stari julijanski kalendar, izuzev Finske pravoslavne crkve koja je prihvatila gregorijanski. Da, postoji tako nešto :)

L u d i l o !!!

Naravno i ovaj novi kalendar pravi greške na ne-znam-koliko-hiljada-godina.
Čuo sam da je neki baja, naše gore list, sklepao još bolji način računanja vremena, ali sada se čovečanstvu i ne žuri toliko sa promenama.

Sve u svemu, ja državi, kakva je da je - nikakva, više verujem no crkvi. Kad ona kaže da je Gregorije bolji od Julija, onda mora da je tako. Znači drugari, i nama danas dođe ŽIĆBO!

Srećan vam !

P.S. Ostao sam dužan glavnog komentara, te evo ga:

Ja nisam vernik. Odrastao sam uz majku katolkinju i oca pravoslavca. Smatram da je to jedna od najzdravijih kombinacija na ovim prostorima. Pričam da sam agnostik, što mu dođe da "nit verujem, nit ne verujem". Ostajem otvoren:) Što bi moj deda govorio: "Dok ne vidim..ništa". Ono što me dodatno odbija od religije (pored BAGRE u vidu popova = božijih PR-ova) jeste i ta razdvojenost na istočnu i zapadnu varijantu. Nekako mi ova priča ima za cilj uticaj na želju ka ujedinjenju! Jedan Božić, jedna Nova godina, Uskrs... Dosta palamuđenja! Hajde ljudi, zar ne bi bilo lepše?

22.12.06

Prosvetar

Pita Anđelija gde bismo više voleli da budemo profani, u osnovnoj, srednjoj školi ili na faksu. Kao i sve ostalo čega se latim ni ovo nisam mogao, a da ne iskomplikujem :)

Moram priznati da sam oduvek bio kivan na prosvetne radnike. Moje lično iskustvo, a i većine ljudi koje poznajem, mi jednostavno nije dozvoljavalo da poštujem ljude te struke. Iz svake škole koju sam završio mogu imenovati veoma mršav broj profesora koji po meni ne kaljaju profesiju i zaslužuju da se bave tim plemenitim zanimanjem. Oduvek mi je izgledalo kao da se većina tih ljudi našla sa one strane katedre, jer nigde drugde nije uspela da se zaposli. Surovo, šta ću.

U gimnazijji sam iz bunta nastojao da pojedinim nelikovima tog kalibra zagorčam život, da bi me to već kasnije manulo. Valjda zbog toga što predavanja nisu bila obavezna te nisam sedeo i slušao bolide koji studentima prepričavaju svoje knjige.

Veoma stojim iza akcija ocenjivanja predavača, koje se još stidljivo primenjuju tu i tamo. Zatim reizbor. Uneti malo nesigurnosti na te pozicije koje se još uvek smatraju "sigurnim" poslom. Kad samo krenu da se utrkuju sa kolegama konkurentima na temu čija će predavanja biti zanimljivija, produktivnija. Jednog dana, a možda i pre, što bi rekla jedna spodoba kojoj ovo svojevremeno ni malo ne bi prijalo.

Ovako sam ja redovno pljuvao po gore pomenutim dok jednog dana...
Dok jednog dana nisam i sam postao jedan od njih :)

Bio sam profa oko 3 meseca u XIV bgd gimnaziji pre par godina. Menjao sam neku profanku dok je bila na bolovanju. Prvi i treći razred. Klinci su bili ok. Nađeš im caku, smisliš taktiku da ih animiraš temom, slušaju te i mirni su. Nije bilo teško s obzirom da je bio kraj polugođa pa sam i ocene zaključivao :) Kako sam samo bio smešan sebi sa onim dnevnikom. Ono je bre smor popunjavati. Kad se setim samo da sam im davao seminarske radove kao jedini način da opravdam tamo neku kilavu ocenu. Na kraju opičim ocenu i potpis. Kakav fetiš!

Dogodine eto mene i na faxu gde sam držao laboratorijske vežbe jednog kompjuteraškog predmeta tokom cele godine. E tu je već druga priča. Svi su tu "svojom voljom" i ono što pričaš ima smisla. Mahom formirane ličnosti, normalna komunikacija, razmena mišljenja, zdrava šala. Još plus studentkinje mlade, jedre, željne znanja... Uf kad se samo setim. Naravno, ja u srećnoj vezi tada i ne pada mi na pamet zloupotreba položaja. Da mi je sad ova pamet i ta situacija :)
Mnogo mi je drago kada se sada sretnemo, pozdravimo i razmenimo koju reč o tome dokle smo dogurali, svako na svom putu. Valjda sve to jer nisam imao prilike da ih ocenjujem pa i samim tim da im se zamerim na bilo kakav način :)

Kad se setim samo kako sam bio važan pred devojkom u to vreme. Živeli smo zajedno i ja sam se svako jutro trudio da je ne probudim dok odlazim na posao. Stvarno je lep osećaj ostaviti nekog u krevetu. Još lepši kad taj neko čeka da se vratiš. To su mi bili prvi, kakvi takvi, poslovi, te se eto sada prisećam malo i sa nostalgijom. Ipak ovo neće preći u ljubavnu ljigu i ja se naglo vraćam na temu.

Osnovnu školu još nisam overio. Suviše "heavy" za mene. To treba samo onaj koji voli i stvarno ume, a takvih je malo.

Napokon sam posle svega proživljenog mogao da pričam o tome , bolje reći kritikujem, iz ličnog iskustva. Mogao sam, ali nisam. Prestao sam time da se bavim i stvarno je prestala cela priča da me intresuje. Ne iz razloga što sam videvši sve iz blizine počeo da razumem kako je biti prosvetar, već sam snimio da je mnogo gora situacija no što sam i pretpostavio. Shvatio sam da je bilo kakav trud da se na taj problem skrene pažnja - uzaludan. Među prvim velikim predajama mojih mladalačkih bitaka :)

Moj zaključak bi bio da je ipak najlepše na faxu. Uvek novi ludi, nove ideje.
U nekom drugom životu.
Možda.

21.12.06

Kad porastem

Šta bi bilo zanimanje koje se samo može poželeti? Koje je to zanimanje najgore? Svi kriterijumi su u igri.

Kao i svaki klinac i ja sam se ložio da budem pilot. Ne sećam se posle da sam išta hteo da budem po svaku cenu. Ovo programiranje mi je nekako i dalje zanimljivo, jer je neiscrpan izvor kreativnosti. Super je osećaj kad napraviš nešto korisno, a to pritom i radi :) Koliko bre tu ima stvari koje nikad neću dotaći. Svemir!

Bolje li je da radiš ono što voliš ili da voliš ono što radiš? Zaboravih poentu...

Šta li sam još hteo da budem kad porastem? Glumac, da. Jedno vreme i arheolog. Verovatno pod uticajem Indiana-e :) Ponekad zamišljam da sam hitman (plaćeni ubica). Kao fora, gistro obrazovan, bez burne prošlosti, pičkobanjast po prirodi... Da ne posumnja niko da me likvidacije lebom 'rane.

Širok mi je spektar interesovanja. Imam to prokletstvo da sam nadaren za mnogo stvari. Od svega po malo, ali ništa baš ono do jaja. Poveći mi je stepen pogubljenosti :) Kad se samo setim da sam prilikom upisa na fax birao između informatike, saobraćajnog i šumarskog. Stajao spisak na žutom listiću par meseci na pluti ispred pisaćeg stola! Odlučio kao i uvek sistem eliminacije. Da me jebe onaj koji provali povezanost!

Kad pomenuh THE reč... U poslednje vreme nagovaram kolegu da se bacimo na poslovnu pratnju. Kao ja do skora, tako je on sada u fazi kupovine auta. Pa bre za par meseci "praćenja" dobrostojećih baba eto nama limuzine :) Da ne pričam o fensi restoranima, putovanjima, poklonima. Pored svega toga meni je primarni motiv ipak iskustvo :) . Mislim da se od te klijentele može podosta naučiti. Hoću sve da probam u poslednje vreme.

Pa evo i brat Stoner je batalio kompjuterašenje i bacio se na ugostiteljstvo. Otvara striptiz bar u centru grada. Eto meni prostor za ordiniranje. Sve se vidiš odvija k'o u Dinastiji. Sve je povezano.

Devojčice se obično lože da budu stjuartdese, manekenke, modne kreatorke, glumice, marketing menadžerke. Bezveze. Ja se primam na devojke inženjere. Građevinske, informacione,... just name it. Proizvodnja bato! Ma bre bilo šta samo da je uspešna i samouverena. Uvek mi prija i društvo pametnijih i boljih od sebe.

Šta nikad ne bih mogao da budem? Kondukter, pandur, čistač sedišta bioskopa Partizan, šalterski službenik, demontažer mina, političar... Fuj.

Pre neki sam saznao za jedno extra zanimanje. Nisam mogao da verujem da mi je promaklo do sada. Evo kratkog opisa:

A fluffer is a hired member of the crew of a pornographic movie whose role on the set is to sexually arouse the male participants prior to the filming of scenes requiring erections.Many porn stars today maintain that fluffers are a thing of the past, needed in the '70s and '80s when the crew, shooting on celluloid, needed much more time to prepare a shot. Erectile dysfunction and Viagra have also taken part in replacing fluffers.

19.12.06

One pre drugih pahulje

Što bismo pre x godina rekli, čak i sastav napisali, eto nama "prvi sneg" ili "dođe zima i u naše krajeve", "pršti, pršti bela staza...", "zima, zima, e pa šta je..." itd. Nekako su ovi predstojeći praznici mnogo lepši kad je sve belo. Možda zato što nam je ovaj grad toliko siv i ružan da mu je dovoljno samo jedno krečenje, pa makar i privremeno. Bilo bi fino kao u onim snežnim gradovima u Skandinaviji, odsečenim od sveta, da se i kod nas svaka kuća / zgrada, farba u neku drugu drečavu boju! Šerpa crveno, šerpa zeleno, plavo, žuto...

Ustao sam posle 6-7 snooze-ova. Na kraju sam ugasio telefon i leškario još malo. Imam utisak da još nije ni svanulo, a došlo vreme da se radujem poslu. Kad sam bacio pogled na dvorište i video sneg odmah sam se "obradovao". U momentu sam poželeo da se vratim natrag u krevet. Za divno čudo stigao sam na posao u rekordnom roku! Sugrađani su se ili poplašili vožnje po kijametu ili su našli još alternativnije puteve ka matici.

Sećam se još na početku studija da je par godina sneg počeo da pada u kasno popodne i da je već oko ponoći sve bilo zavejano. Kako odoleti? Uživao sam da prvi prođem krajem i slušam škripu istog pod stopalima. Obično je do tada već prestao sa padanjem, a svetlost uličnih svetiljki mu još više pojačava sjaj. Valjda ću večeras imati priliku za taj svoj mali ritual. Makar u pripitom stanju u povratku sa neke od slava koje me čekaju.

Radim u stambenoj zgradi i imam pogled na prozore i terase komšijske. Ne izlazi niko, spuštene roletne, navučene zavese. Nema svetala. Ne izlaze žene ni veš da pokupe. Toliko lenjosti s kojom moram izaći na kraj.

Na poslu se polako okuplja ekipa. Svako sa svojom pričom. Flore došao pre 8h i smara se bez nas ostalih uz dilemu da li se danas radi. Zi Zi ušetao odmah za mnom. Mika provaljuje nove munje u Skype-u. Stojko još nadrkan što je juče bušio gume vozilu NN lica, jer ga drži blokiranog na parkingu od vikenda. Ivane još nema, mora da je u banci haos. Mita i njegova procedura kako počinje dan. Dolazi do stola, ostavlja ranac, odlazi da okači jaknu, vraća se i seda kako bi izuo cipele i obuo papuče. Odnosi ih u šok sobu. Loguje se i odlazi da pravi kafu. Andrija uz pozdrav seda za računar i još polu pospan počinje sa radom. Joca dolazi malo ranije no inače i zatiče nas par. Čudno i njemu što nas je tako malo. Vlajko javlja da se malo zaneo noćas i da ga ne čekamo. Juče smo ga Mita i ja razbili u COD2 pa ga blam na oči da nam dolazi. Već udubljen u današnji zadatak primećujem da je gospodin Jović prošao pored nas pre par sekundi, javio se i uhvatio krivinu ka svom mestu. Još jedno okasnelo zdravo sa naše strane. Kompjuteraši. Eto i Škipe, nasmejan od ranog jutra i sa večitom brigom da li je opet poslednji došao :) Ostalih nema. Slave ili pomažu domaćinima u tome.

Joca pali komp, Winamp počinje da svira i na opšte odobrenje ostavlja pesmu da svi čujemo. Pojačava. Sneg sipi, a mi "kao" skoncetrisani na šarene laže ispred sebe pevušimo uz Džonija.

dijete u noći
kao ti i ja
stranac u prolazu
kao ti i ja
svijeće na granici
tone u san

žena u krevetu
kao ti i ja
dodir usana
oznojena tijela
daleko od ljubavi
kao ti i ja

jutro na obali
kao ti i ja
napušteni brodovi
plivaju lijeno
rastočene olupine
kao ti i ja


18.12.06

MNI

>>>Mala nagradna igra<<<

U poslednjem momentu !
Budeš li ti 600-ti posetilac vodim te na piće!

Dokaz je screen capture

Svaki stoti biva nagrađen, a hiljaditi LUDILO!

14.12.06

Propušteni infarkt

Pre tačno dve godine sam se žešće smarao sa poslednjim ispitom. Delio sam muke sa Ivanom i Ivanom. Jedna se preziva na slovo "A", a i druga takođe. Da sam znao da je tako fino spremati ispit sa dve koleginice završio bih školu mnogo ranije. Uglavnom smo u miru i tišini moje rezidencije ulazili u tajne nečega što nam nikada neće zatrebati u životu. Potpisujem! Shvatismo to kao poslednje iskušenje kojim nas visoko obrazovna ustanova uvodi u plodniji životni period. Grrr... Ukratko, ispit je usko grlo na faxu, profesor slučaj za poslednji sprat institucija za zbrinjavanje duševno obolelih sugrađana, gradivo u najmanju ruku konfuzno i besmisleno, a knjiga je tu samo da nas još više istripuje. Sećam se samo da droge nisu mnogo pomagale tih dana...

Ispit sam položio iz četvrtog pokušaja. Sve mi fali po 2-3 boda. Dodatno opterećene mi je bila ljubavna drama čiji je ishod direktno zavisio od moje sposobnosti da za sobom što pre srušim sve mostove iz tadašnje sadašnjosti.

Polažem ti ja tako pismeni u amfiteatru, završim i izlazim iz zgrade u dvorište. Gledam imam li propštenih porukica ili poziva. Par brojeva nepoznatih. Kao i uvek sačekam par dana da se nakupe takvi neidentifikovani brojevi, što primljenih na mobilni što na fiksni, nakačim se na net i u on-line imeniku vidim ko me to zvao. Naravno u pitanju su samo ne-mobilni brojevi.

Dođe na red i taj neko ko me je zvao baš za vreme ispita. Ukucam ga, opičim pretragu i imam šta da vidim. Vlasnik B.P. Zvaću ga Bata u daljem tekstu. Saborci znaju o kome je reč. Poznato mi odnekud... Odjednom se isekoh. NEMOGUĆE! Kopam po stolu, tražim knjigu tog predmeta što sam polagao, otvaram prvu stranu. Bio sam u pravu. Profesor se odaziva tim imenom i prezimenom. Jeboh te. Kako? Zašto? Dišem duboko. Smišljam mogući scenario. Vreme poziva je za na sred ispita. Video me sa puškicama pa me obaveštava da sam diskvalifikovan. Zašto zove od kuće? Nelogično. Kum, koji je inače asistent na faxu, me sigurno zajebava, zna da ću saznati sve ovo i da ću se ovako izbezumiti. Ma nije on toliko dobar sa Batom. Zagledam plafon i ćoškove, tražim kamere. Neko me dribla žešće. Čuka kuca hoće da iskoči. Kroz glavu mi prolaze jedna za drugom noćne more. Imam osećaj da sam sve to u jednom momentu povezao sa nedavnim incidentom na Kolumbijskoj granici prouzrokovanim nezavidnim položajem koala u južnoj Kineskoj pokrajini gde vlada glad. Sve mi je bilo crno.

Saberem se par sekundi. Kritična situacija, kefalo naučilo u pozorištu brzo da reaguje. Kopiraj Arsiću adresu, šibni je na onaj PlanPlus sajt i vidi koji je to deo grada. Kompjuteraš sam pravi. Sad je našla centrala da zajebava i sporo učitava. Jebeni monopolisti, nervirali su me više no inače. Sve me je nerviralo.

Mapa, napokon. Zagledam, okrećem. Koja je ovo pizda materina, pitam se. Vidim neko ime ulice, do pola ispisano, ali ipak poznato. Pomerim u desno, zumiram. Moj kraj. Stani bre, kuda ovo vodi. Da li se stvarno steže obruč oko gospođice Frank?

Lociram poznatu raskrsnicu i krenem prstom na gore listajući u glavi svaki detalj kao da šetam tuda. Cerak, Skojevsko, Filmski grad. Tamo je adresa. Koga ja... PU JEBEM TI ŽIVOT!

Bili. Ko? Bili pornićar! Drugar, drugarčina, doživotni prijatelj... Bili se preziva na "P". Isto prezime ima kao profa, a telefon se vodi na njegovog ćaleta koji se, jelte, zove isto kao profa!

Seo sam i napisao mu pogolem eMail. Napičkarao ga uz optužbe da mi je uzeo par godina života. Kako sam se samo smejao posle.

E Bato, Bato. Tebe sam ostavio za neku sledeću priliku...

13.12.06

Roze poze

Negde početkom gimnazije sam odlučio da je vreme da se menja krevet. Postalo je uzano, a snovi sve burniji. Presudan momenat je bio kad su letvice popustile i kad sam propao sa sve devojkom poda se. Njoj se svidelo, ali na žalost to više nisam mogao ponoviti. Uklonio sam ram kreveta, dovukao još jedan dušek iz šupe i u ćošku sobe napravio imitaciju francuskog ležaja. Zašto se to uopšte zove francuski ležaj? Zbog njihove pornićarske reputacije? Sumnjam. Misterija...

Uglavnom, nije više bilo opasnosti propadanja, padanja, o dasku glave udaranja, prstiju na nogama kvrčenja. Zbogom dosadne daščice i kučko Gravitacijo!

Nakon par nedelja moji su se smilovali i odveli me da biram krevet. Beše slaba ponuda i izbor je pao na model pod imenom "Julija". Celom svojom površinom krevet ima magacin za posteljinu koji se otvara poput školjke. Nije na razvlačenje - zavlačenje, no celina. Pizdim na propadanja u one spojeve na sred takvih kreveta. Od bitnih karakteristika se može navesti i to da na njemu uz neke lijane preovlađuje roze boja. Pravi jebodrom u najavi! Dimnezije 180 x 200 cm. Kad uđeš u sobu nema gde sem na njega. Dobar deo posla odradi mi sam. Previše za jednog, a malo za dvoje. More, milina kada raširiš sve četiri i koliko god se trudio ništa ti ne visi ni sa jedne strane.

Od tada on i ja smo Konstante, dok Promenljiva nikako to da postane. Pinki je na samom početku doživeo opasnu havariju. Prvi i poslednji put u životu da sam se radovao nekoj utakmici. Nakon skoka i sletanja na krevet ubio sam središnju gredicu nosilju. Kum i ja smo se odmah bacilii na majstoriju. Kilavo smo poboli neke kratke eksere što je držalo par dana. Gej scena u kojoj nas je moja sestra zatekla kako ležimo u skladištenom prostoru, jedan drži poklopac, a drugi lupa ekseri. Kasnije sam stavljao lepak za drvo, ali je i on popustio. Tek nakon par godina je zamenjena cela letva. Tadašnjoj je devojci, ni krivoj ni dužnoj, tih dana bilo veoma neprijatno od ostalih ukućana.

Dosta je čvrst ležaj što mi se veoma sviđa, te samim tim i pogodan za jo-jo efekat. Prilikom snošaja potrebno je samo uhvatiti ritam i sve se dalje odvija, manje više, samo od sebe. Tu je i dosta pogodna tapacirana daska iznad glave, koja u dotičnim trenucima zna da bude od velike pomoći. Jedno vreme sam je držao iza plakara, ali ubrzo osetih njen nedostatak. Nema uslova za vezivanje, tako da me je taj fetiš zaobišao.

Neponovljivo uživanje sam imao izležavajući se na njemu dok sam živeo na Brdu. Letnje popodne, vrućina se stišava, kroz šalone prolaze poslednji zraci dana, u daljini graja, sa terase dopire zvuk bambusovih letvica koje se sudaraju na laganom povetarcu... Niko mi nije bio potreban u tim momentima. Ništa me nije mučilo u tim danima.

Malo je Pinki počeo da škripucka, ali ne mari. Kažu Promenljive da mu to i daje neki šmek.
Eto, ko mi ne veruje... ;)

Baš gotivim svoj krevet!

12.12.06

3K

Razne su asocijacije na 3K! Treći kanal, "Tri kurve" - kultni kafić u kraju, Ku Klux Klan, treći milenijum itd.Danas ćemo pričati o sasvim drugačijoj stvari, a to je pređena kilometraža i način obeležavanja iste!

Hiljadarku sam overio sa Kumom. Beše 999 kad smo se vratili sa proslave 10 godina mature (obrnuta đavolija), te napravismo mali krug po parkingu i JUBILEJ! Nije moglo da prođe bez njegove zabrinutosti oko mog ulaska u tu lizing priču. Opire se Srbijanac do posledjeg daha. Samo da ne počne još i glađu da mi štrajkuje.

2K iliti 2000 km sam proslavio na Fruškoj gori. Malo romantičnije. NS kao na dlanu, blješti u mraku svaka sijalica, zvezdano nebo, Mesec prži. Našao sam manu autu, kao i svima do sada koje sam vozio. Da ne budem skroz jasan samo ću reći da prosto saosećam sa avanturistima kod Hajdučke česme i sličnih zapizdića. Nije to za nas razmažene...

3K sam overio sa Vlajkom. Ovoga puta nesvesno. Nismo se ni poljubili :) Samo da vidim čita li ovo :) Lagano ustajanje, preko Plavog mosta do Bulevara, u povratku sa posla na bazen, povratak kući u večernjim satima, viđanje sa društvom. Kolotečina, šta ćeš.

Dok sam čekao kola vrtela mi se po glavi muzičko instrumentalna numera "442 do Beograda" i moja osetljivost prema glavnom gradu zapadnog nam susjeda. Maštao sam da nađem cicu sa akcentom pa se kao vraćam sa burnog nam vikenda. Vidiš, pretpostavio sam da ću putovati, ali ispade ne zapadno no severno. Opet glavni grad, ali ovaj put "hope soon to be foreign country". Zaražen separatizmom, gotovo :) Ma jok, više lični interes. Imaću koji hektar obradive površine u Evropi. Dobro, nije loše.

Konačan ishod: delimično ostvaren san i to već, da ne kažem tek, na 3K!

Ja imam krvotok od benzina
pred mojim očima ravan put
ovo je žestoka mašina
nebo mastilo mesec žut

Nisam blesav da brojim zvezde
brojim znake i linije
psi laju na karavane
a karavani prolaze

Kao tanak snar šušti prašina
442 do Beograda
gume skripe bluz kilometara
442 do Beograda
442 do Beograda


P.S. Ne, neću ići na koncert...

6.12.06

Dobra smrt

Eutanazija!
Da ili ne?

Ja podržavam.
Kao i za sve u životu, hoću da imam izbor.

Zakon je veoma precizan i za izvršenje su potrebni sledeći uslovi:
  • patnja pacijenta je nepodnošljiva bez šansi za poboljšanjem.
  • pacijentov zahtev mora biti dobrovoljan i trajan (zahtev ne može biti odobren pod uticajem drugih ljudi, psiholoških oboljenja ili droga).
  • pacijent mora biti u potpunosti svestan svog stanja, šansi za oporavak i mogućih opcija
  • mora se obaviti konsultacija sa najmanje jednim nezavisnim doktorom, koji treba da potvrdi pomenuta stanja.
  • smrt mora nastupiti na odgovarajući medicinski način sproveden od strane doktora koji mora biti prisutan.
  • pacijent mora imati najmanje 12 godina (onima između 12 i 16 godina je potrebna i saglasnost roditelja).
"Umreti dostojanstveno kada više nije moguće živeti dostojanstveno...", Friedrich Nietzsche

My Bare Lady

Novi TV reality show ugostiće porno zvezde koje će u londonskom pozorištu testirati svoje glumačke mogućnosti. Šou "My Bare Lady" ili u prevodu "Moja razgolićena dama" ugostiće četiri vodeće američke porno-glumice koje će morati da izvedu klasični "komad" na londonskom Vest Endu. Ko su te četiri "vodeće", zasad možemo samo nagađati. Njihove pripreme pre nastupa pred engleskom publikom pratiće kamere, a gledaocima će se prikazati tri epizode, prenosi CNN.

Ako uspeju da izmame aplauz londonske publike, znači da su napravile dobar posao - tvrdi Dejvid Lejl, jedan od organizatora. Cilj je da se otkrije da li porno glumice mogu da nauče tekst koji je malo komplikovaniji od onog uobičajenog: "Radi mi to..", "Mhmhm.. To, bejbi" i slično.

Pazi kad se ja ovoga ne bih setio!
Ostaje nam da se nadamo da će sličan test biti sproveden i u suprotnom smeru, tj. sa klasičnim glumicama koje bi se oprobale u nekom "dokumentarcu" :)))

Evo simpatičnog spiska poznatih starleta za koje pretpostavljam da ulaze u konkurenciju: List of female porn stars by decade. Ajmo lagano glasanje koga biste voleli videti u ulozi Julije!?

Evo i za devojčice da se ne bune pa nek traže svog Romea: List of Male porn stars.

1.12.06

Vasiona ili Kosmos?

-"Od svih planeta u Sunčevom sistemu Mesec i Mars su najpogodnije za neka buduća staništa ljudi."

Ako ti još uvek ništa ne smeta, pročitaj sledeću rečenicu.

-"Američka svemirska agencija NASA započela je planove za izgradnju stalne baze na Mesecu nakon što se njeni astronauti vrate na ovu planetu 2020. godine."

Ako i dalje ništa ne primećuješ ispadaš iz kandidature za sledeći komercijalni let do "tamo gore" i natrag, ali ulaziš u onu trku za let u jednom pravcu :)

Da ne bi ovo preraslo u slatku pljuvačinu dnevnog lista "Blic" odlučujem da pozitivnom energijom promenim nastalu situaciju :) Anđelija, drž' se, polećemo!!!

Opčinjenost svemirom i njegovim nepojmljivim prostranstvom, proganja ljude daleko u prošlost. Izgleda da je želja za bekstvom sa ove nam planete konstantna :) Da ne patetišem ponovo i kažem da je u usponu. 'bem vas sve redom... :)

Nije to zanimacija samo za dokone, izgubljne slučajeve kao što mnogi misle. Veliki broj univerziteta i naučnih ustanova "juri vanzemaljce" i proučava gde bismo mogli da opstanemo posle nekih potopa, nuklearnih ratova i sličnih jebendisanja po ovoj planeti. Veoma mi je slično to porediti sa Amerima, kad su već gore pomenuti, koji gistro uteruju osećaj demokratije i blagostanja širom sveta (Galaksije), a da kod sebe (Zemlja) imaju gomilu nesređenih stavki. Dobro, interes i politika, samo delaju pod tom maskom. Ne širimo temu.
Meni je simpa akcija gde svaki korinik Interneta može sa svog računara preko malog programčića, pomoći u obradi silnih podataka koji se neprekidno "hvataju" sa neba. Zamisli da se baš tebi javi Šima Kosmos iz dalekog svemira!

Na slici je ploča koja je poslata sa sve letelicom "Pioneer10", na moj rođendan samo šest godina pre no što sam počeo da ga slavim. Na ploči je prikazana figura muškarca i žene zajedno sa nekoliko simbola dizajniranih tako da informišu male zelene o poreklu same letelice. Neka vrsta međuzvezdane "poruke u boci". Ova letelica je prva koja je napustila naš sunčev sistem i tvorac se nada da će nadživeti Zemlju i Sunce.

Sjajna mi je dilema i cenzura vezana za nago žensko telo. Čitava frka kako predstaviti njeno međunožje! Naravno, nacrtana je bez crte usmina, samo goli brežuljak Venerin.

Tu je crtež pozicije Sunca u odnosu na 14 pulsara. Dijagram našeg sistema sa sve planetama, njihovom udaljenošću od Sunca i putanjom gdi prolazi Pioneer 10. U pozadini je skica letelice proporcionalno prikazana u odnosu na veličinu ljudi sa crteža.

Godine kad sam ja rođen poslata je i Voyager zlatna ploča (gramafonska - tadašnji poslednji krik tehnike) koja bi do prve zvezde trebalo da stigne za nekih cirka 40.000 godina. Za razliku od prethodne poruke, ova sadrži i zvuke sa zemlje kao što su vetar, grom, pesak, životinjski zvuci, pa i pesme ptica i kitova. Dodate su i pesme različitih kultura i doba, kao i izgovoreni pozdrav na 55 jezika. Ladno je na spisku Serbian, jedini sa ovih prostora! Jim Carter naš drug...

Nasmejalo me je što je među pesmama Johnny B. Good. Zatim kritike samih simbola koje nije uspeo u celini da provali niti jedan naučnik kome su pokazani. Takođe i kritika što se otkriva pozicija planete i stvara rizik od napada na istu :) Uglavnom se ostale primedbe odnose na preveliku orijentisanost simbola na čoveka i težinu dešifrovanje.

Šta vam se više sviđa, naziv Vasiona ili Kosmos? Svemir možda?

30.11.06

Tiiijaaaooo...

Francois Rabelais skače po oblacima, presrećan što njegovu priču o smotanim džinovima (Gargantua i Pantagruel) prepričava društvo iz jedne rupe u samom centru beogradskom. Društvo je još srećnije. Ima ih svakakvih, manje i više šašavih. Prva asocijacija su radionice. Međusobno upoznavanje kroz pokret, kroz dodir. Masaže. Svako na svakoga. Sviranje na telima. Ne teladima, telima. Neverovatno koliko čelo, koleno, stomak, butina... mogu proizvesti različitih zvukova. Vežba pri kojoj zatvorenih očiju stojiš naspram nekoga, po mogućstvu suprotnog pola, jer lepši je doživaljaj. Započinješ istraživanje. Uspostavljaš prvi kontakt, stidljivo, spoljnim delovima šake, zatim jagodicama. Moraš odreagovati na svaki dodir. Ubrzo počinje više tačaka da ti odvlači pažnju. Svakog dodira moraš biti svestan, svaki moraš ispratiti, to je pravilo. U početku su to samo prsti, dlanovi, a potom podlaktice, nadlaktice, ramena, potom vrat i potiljak, stomak, leđa. Ne pomišljaš da otvaraš oči. Osluškuješ sve teže disanje osobe koja ti već uveliko povređuje lični prostor. Ulaziš u njeno telo, putuješ njenim nervima i počinješ da osećaš kako dodiruješ samoga sebe! Žališ što imaš samo dve ruke, samo deset prstiju... u igri je celo telo, padate na pod, nalećete na parove koji su tamo već odavno. Još novih dodira, još podataka za obraditi. Pevanje, slušanje, dranje, skakanje, plakanje, hranom mazanje. Sekundarni inspirator: Hieronymus Bosch. Rasulo u svakom smislu...

Iz sve te zajebancije došao je na svet mali Pantagruel. On se sam porodio jadničak. Izašao iz presvisle mu majke koja mu je prethodno podarila gomilu braće i sestara. Svako je slučaj za sebe. Sestra sa omčom, brat sa kišobranom, druga sestra izgubljena, treća histerična, jedna čak i mrtva, jedan brat zaspao na porođaju. Pantagruelu nema ko da se raduje, te pokušava da animira samoga sebe. Jedino društvo koje ima je njegov penis dugačak pola metra. Kakvo senzacionalno otkriće! Dok ne ukapira čemu to, malo svira po istom u pravom smislu izraza reči. Svakim dodirom on proizvodi prigodne zvuke u njegovoj glavi. Upoznaje ga, otkriva tajne i ubrzo njihov odnos postaje prava simfonija. Sam početak svog života drugi su opisivali kao pičkin dim, dok bi odmah potom nastupila etapa sviranja kurcu. Iako su faze imenovane iz očiglednih razloga, on je ipak u tome oduvek video i dublju simboliku.

Pun radoznalosti i smotanosti spušta se u dolinu gde žive obični ljudi koji su veoma krhki, te s njima treba pažljivo. Koliko god se trudio našem junaku ne ide. Ne mogu se veličine usaglasiti. Nemoguće je. Mora naći nekog sebi kompatibilnog. Tokom svojih lutanja zaista upoznaje grdosiju poput sebe. Devojčica. Ljubav na prvi pogled. Pantagruel to sebi odmah priznaje, ali nekome to postaje jasno tek nakon izvesnog vremena. Ona... Kakav smeh, kakva bezbriga, kakav glas. Pantagruel je odlepio. "Smejuljiva najbolje te volim, Panta". Grafit na mostu iznad šumskog puta. Nije ga napisao Pantagruel niti Gragantua, a kao da jesu. Hteli bi da jesu.

Premijera, reprize. Palo je i prvo šepurenje i prvo odmeravanja snaga sa drugim džinovima. Par dana su Gargantuovi mališani proveli van svog sela. Čarobno. Pantagruel sa drugarima i sa crepom koji su mu skinuli sa krova, potpisali i dali. Prvi intervju, aplauzi, potapši po ramenu. Nestvarno i nebitno. Neko je ipak cenio to njegovo mlataranje organom, nemuštim govorom i "Tiiijaaaooo" krikom.

Pantagruel je sa svojom porodicom i ostalim drugarima naučio zaista mnogo. Počeo je da uči podosta i o sebi. Stekao je sjajne kompanjone i uvek kada mu je teško poziva se i priseća na vreme provedeno s njima, kao i na ono mnogo bolje što ih tek čeka. Imao je sreće da su se sve kockice fino poklopile na samom početku i da će mu buduća silaženja među "lomljive" ljude padati puno lakše. Čak šta više, počeće da uživa u tim susretima.

Ne brine Pantica više o tome čime će se se baviti, već su mu misli naoštrene na pitanje "kako" se baviti. To mu je tako trebalo! Ispravio je svoju grbicu, uspravio se i nosom dodirnuo oblake. Ni na nebu, ni na zemlji. Ko kaže da nije moguće?

slika1, slika2

24.11.06

Nakon 2 godine na planeti Zemlja


Kako je meni do jaja!

Spavam kad hoću i koliko hoću. Diktiram tempo matorcima. Klopa nije loša, na trenutke bljutava, ali daleko od pomisli da treba dizati pobunu. Malo mi sisa nedostaje, ali tu je mesište da me uteši. Nije srećna samo moja keva kad napunim pelene. Hvata me panika pri pomisli da ću uskoro to sve morati sama da rešavam. Kad pomenuh kevu, nešto mi se razvlači, neće da radi, pa me smara po čitav dan. 'Ajde, možda je i bolje tako, čisto zbog nekih trauma o kojima čujem tu i tamo. Mada, bilo bi cool malo razmeniti iskustva sa drugim marsovcima.

Idemo svaki dan u neke šetnje, 'bem li ga zašto. Mislim, prolazimo sličnim putevima svaki dan, kako im ne dosadi? Možda traže nešto, ne pitam. Jes, da se izlanem pa da provale da umem da pričam. Malo morgen. Možda me navlače! Vidiš... Sve mi je potaman, zašto bih se cimala i trošila energiju na reči. Mumlam, mlataram rukama, slažem face na koje oni reaguju i sve fino funkcioniše. Pokazujem dobru volju tako što izgovaram prva dva slova svih reči. Ma, ta, de, ba...

Prolazimo često pored Meka i onih šareno plastičnih skalamerija. Imam fetiš na njih. Ludilo! Kad uđem ne znam šta je dosta. Odvajaju me pijucima. Malo glumim ludilo, ali se smirim brzo, jer znam da me za par minuta čeka onaj gore-dole automobilčić kod pijace. Ubaciš kintu i ona zapleše. Sjajna masaža za moje mlađane mišice.

Baba i deda su mi odlepili. Samo se keze i unose u facu. Mislila sam do skora da je to normalno ponašanje, ali sada se već brinem dokle će tako. Gotivniji su od mojih, jer kod njih je sve moguće. Ma gde god poželim da idem, da se popnem, da dohvatim, srušim, zafijučim... sve može!!! Turbo. Pokažem prstom i sekunde su u pitanju. Poslednja stvar za koju su me dresirali je da odgovorim na pitanje "Šta deka pije?". Kad odgovorim "Pivo" svi odlepe. Euforija! Pa ajde opet, pa kako je slatko, pa ovo - ono. Dobro, priznajem da volim biti u centru pažnje.

Tu je i onaj šašavi uja. Naučila sam da izgovaram to "uja" i sad se on loži svaki put kad ga dozivam. Ne treba mu mnogo da se primi. Ne viđam ga nešto redovno, kaže keva da dosta radi, a i našao neku cicu pa mu valjda zabavnije da nju bacaka u vazduh, golica, prevrće, okreće, drži naopačke, zatrpava jastucima, igra se žmurke... generalno: maltretira. Mislim, prija to, ali na momente. Nije on sasvim čist. Doneo mi bre za rođiš neku mečku duplo veću od mene. Pretrnula sam. Nisam joj prilazila danima. Mentol. Dao sestri (kevi) neke crtaće za mene, kad ono South Park. Šta dalje da vam pričam. Za sada balavim na Nodija i sunđer Boba. Reklame da ne pominjem. Može oko mene potop da se odigrava, ali one se moraju ispratiti.

Imam i neke ortakinje po zgradi. Povremeno se viđamo, u zavisnosti od količine živaca kojima raspolažu naše keve. Smorno bre i meni da se prepirem oko igračaka. Družićemo se kad krenemo u školu.

Šta ću sad? Jesam žedna, gladna? Ne baš... Daj da prevrnem onu korpu sa igračkama da matora malo zakoluta očima. Možda malo doradim onaj crtež na zidu što sam juče započela. Kad će i taj ćale s posla, treba se kupam, već me sve žulja. Odoh da prilegnem malo na onu mečku. Sutra ionako idem kod babe i dede u prirodu, valja biti odmoran. Hiljadu čuda me čeka...

Ma kažem vam, do jaja!

Evo nekih slika dok me keva juri aparatom po ceo dan:

slika1, slika2, slika3, slika4, slika5

Mentol i ja:
slika6, slika7

23.11.06

The Slava


You see Nicolas, every family is celebrating its own Saint. Period of these getterings starts on the beginning of November and lasts till the end of February. During winter people don't have nothing smarter to do but to eat their friends food :) Of course there are few Slavas during other seasons, but the main marathon is now. You probably recognize some Saints from catholic Church like Jovan as John, Georije as George, Petar as you guess Peter etc. Same dick different package, as we say. A Saint has kind of protection role for that house/family and duty and honor to continue with this tradition is inherited from father to son.

As we enter the hosts’ house, we wish him happy Slava with words "Srećna slava domaćine!". Try to repeat, it would be very nice and he'll be pleased. Kiss three times, without thounge, and give him a present. Usually it's red wine. Depending of that Saint is alive or not (don't ask us to explain) you'll be offered a kind of fruit preserve or some mixture of wheat, walnut and sugar. Can be very tasty :) Before consummation it is custom to cross yourself, make the sign of the cross with hand, you know. Three fingers: father, son and scary ghost.

After that we seat in a circle, naked and start singing some ethno songs :) Just kidding. No singing, only nudity... ha, ha. Then comes the hardest part: eating :) If you try everything you'll regret and if you don't, you'll regret too! You'll see, it’s quiet nice. Many laughs and talks, dear people in whose company we enjoy, bla, bla... You'll get the idea of the whole thing after few minutes.

Just relax, look at us and do whatever we do Srbine!

22.11.06

Bathroom Mania














Kako ne volim kad ispišam dasku. Odmah krene neko da mi zvoca u malom mozgu. Ta šolja definitivno nije muški prozivod. Ni za malu ni za veliku nuždu.

Da analiziramo prvo malu nuždu u narodu poznatije kao pišanje, mokrenje, uriniranje, šoranje, puštanje pevcu krv iliti pozdravljanje sa najboljim drugarom svoje devojke! Mokraća, pored kanala duž kurca, mora da prođe i kroz kožicu na vrhu koje je u većini slučajeva suva i izbrazdirana s unutrašnje strane, te kao takva veoma sklona preusmeravanju mlaza iste. Tu je i efekat jačine samog mlaza kojega je u pojedinim situacijama teško kontrolisati i održavati mu kontinuitet. U ekstremnim situacijama ne zapišava se samo daska već zna da najebe kazanče kao i zid. Da ne pominjem visinu sa koje se gađa, što zbog rasta samog čoveka, što zbog kratkog penisa. Svaki centimetar može uticati na konačan ishod! Potom uriniranje prilikom erekcije. Čista lutrija! Sama završnica procesa takođe može dovesti do neželjenog kapanja. Trešenje ili ti otklanjanje poslednjih kapi zadržanih u mokraćnom kanalu ili vakumu imeđu glavića i kožice, često je sklona neočekivanom ponašanju. Skrećem pažnju i na stanje u kome se mužjak nalazi: pijan, mamuran, pospan, užurban itd.

Vremenom muškarcu ne preostaje drugo rešenje nego da lavabou pridoda novu funkciju uz, naravno, prigodno održavanje.

Ovde je idealan momenat da iskoristim priliku i pohvalim izum pod imenom pisoar! Onaj u nivou slabina, ne onaj sa dnom u nivou cipela koje bivaju isprskane nakon prvog žutog slapa. Vrhunski doživljaj sam iskusio u klubu "Sinatra" , gde je isti postavljen u ćošak, a u visini čela je tapacirana daska za nasloniti čelo. Tako mali detalj, a tako mnogo znači.

Velika nužda tj. kenjanje, sranje, istovar, olakšavanje, kakanje... takođe može biti neprijatno. Većina šolja je staromodnog kalupa, oblika kruga, dok savremeni standardni zahtevaju više elipsastu formu. Stalna strepnja, pogotovo u javnim klonjama, da se ne potkači vrhom kurca unutrašnjost šolje je veoma zamorna. Naravno da ću i ovde pomenuti stadijum erekcije koji celu akciju dodatno komplikuje. Zatim optimistični zahvat ređanja papira na dasku kako bi se izbegala razmena bakterija prethodnih, manje ili više pedantno, usranih kolega.

Tu je prisutan i prethodni problem zapišavanja, ali u težem obliku, jer pišaćka koju brišete pre sedanja uglavnom nije vaša! Trenutno za veliku nuždu nema alternative. Čučavac je nehuman i njega podhitno treba zabraniti nekom od konvencija gradova zapadne Evrope.

Moram pomenuti veoma redak objekat u našim krajevima koji bi trebao da krasi svako kupatilo. To je bide, mala kadica za guze, pice, tabane i piše. Arapi ne koriste papir, mi ne koristimo vodu. Veliki sam pobornik da je kombinacija te dve stvari rešenje.

Frojd je orgazam na neki način izjednačavao sa namirivanjem velike nužde. Prosto mi je neshvatljivo da se vekovima jedna takva radnja zapostavljala i da se nije doguralo dalje u tehničkim rešenjima njenog obavljanja!

20.11.06

Kad sam bio mlađan lovac ja...

Od malena me je stari vodio sa sobom u lov. Čuvena priča kako ustajem kao iz topa nedeljom u 5h ujutru, a za školu radnim danom nikako. Sve i da se zapali :) Natrontam se svojski, ponesem neke sitnice za koje tripujem da će mi se dobro naći ako se izgubim i provedem u prirodi narednih par nedelja :) Nožić, lampica, upaljač...

Ranije smo išli čak do Smedereva, gde pokupimo jednog starijeg kolegu, pa od njega direkt do Morave. Tu je zborno mesto, organizujemo se na brzinu i napad na divlje zveri. Početkom devedesetih oblast delovanja je bilo Begaljičko brdo nadomak BG-a. Išao je i deda s nama dok je mogao. Kasnije sam nasledio njegovu pušku. Nosio sam je jedne sezone i ništa nisam pogodio, jer mi je tek nakon sezone rečeno da je cev čokirana! Sužava se pri vrhu, tako da sačma kreće da se razdvaja tek posle 20ak metara. Divljač je tako trebalo puštati da se malo udalji, a ne pucati na par metara kao što sam ja radio. Pustili su me da iz vikenda u vikend sumnjam u svoje nasleđene gene lovaca i sakupljača plodova. Manulo me je pre tri - četiri godine ustajanje nedeljenom. Umesto da mi prija napokon aktivna uloga u celoj priči, što nisam više u rangu lovačkih kerova, mene je prošla želja za čitavom zajebancijom.

Sezona je počela prošle nedelje. Stari se u svom novom zavičaju već učlanio u društvo i uveliko uživa u svakojakim akcijama. Mislim da nije razočaran što mene nema s njim i da je shvatio da to ipak nije za mene. Ispriča mi šta se sve izdešavalo, šta su videli, ko je sve bio, poneka šala, priča i to je to.

Stvarno sam uživao godinama u tim šetnjama. Poenta je izaći malo iz grada u prirodu, našetati se livadama, oranicama, šumama i nadisati se čistog vazduha. Dobro, tu i tamo najebati se majki divljači na koju se nabasa, ali to nam nikad nije bio prioritet. :) Poslednjih godina moga lova sam imao i drugara Andriju, te se lov nije svodio samo na šipčenje i ćutanje. Čak sam par sezona imao i svoje kuče. Ari i ja smo bili strah i trepet za uštekovane divlje koke :)

Centralni događaj svakog lova je doručak! Izmoreni i opijeni od jesenjeg jutra, zauzimamo busiju, izvadimo klopu koja je bivala sve teža i teža na leđima, posedamo na jakne, suvu travu i udri. Nema ničeg slađeg u tom trenutku... Posle toga ubilački instinkt jenjava i sve putanje kojima se krećemo vode ka kolima. Ako izleti nešto usput fino, ako ne nikom ništa. Došem kući na ručak, klopam i komiram se celo poslepodne.

Na samom početku moje karijere istrebljivača faune naših krajeva, imao sam uza se i ljuto oružje u vidu engejca, starter pištolja, veoma popularnog krajem osamdesetih. Jebačko crne boje, prava retkost... Proizvodio je veoma jak pucanj i svi smo ga morali imati u društvu. Meni je pored prestrašivanja i eliminisanja vojnika suparničkog tabora u igri partizana i nemaca, imao i dodatnu funkciju nedeljom ujutru. Od silnog drndanja utoka je nešto zakazala. Odnešena je tih davnih dana kod jednog dobrog oružara u Novi Sad, gde je stari održavao svoje oružje. Naravno, nikad nisam otišao po taj pištolj. Valjda je i popravljen do sada :)

Sasvim slučajno, sada za vikend sam špartao gradom pomenutog majstora i u jednoj uličici "MUNJA"! Radnjica, par stepenika koji vode unutra, slepa ulica, parking ispred, ja u kolima sa majkom dok čekamo staroga. Kaže mi moja Mala da je to jedan od retkih zanatlija te vrste preostalih u gradu. To je onaj moj, garant. Zovem svoje i kažem im da sam našao pištolj, ali je radnja zatvorena. Opišem gde se nalazim i oni mi potvrde da sam u pravu. Nije mi sve to izbijalo iz glave minutima. Prolazili smo kroz mnogo zanimljivije ulice i kraj mnogo lepših i značajnih zgrada, ali ja se ne sećam ničega šta mi je Mala pričala o njima.

Samo dvadesetak minuta, pre isto toliko godina, provedenih ispred te radnje je bilo dovoljno da je upamtim.

Šta li se još sve krije u meni, u trenutku sam pomislio...

16.11.06

S tobom je prava stvar

Logičan sled događaja, posle neuspelih svadbenih avantura, bi bio spuštanje (anti dizanje) ruke na samoga sebe! Eh, nostalgija... Ma jok. Prva ljubav zaborava nema. "Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi." Ma važi. Imam ja i himnu za ljubav sa samim sobom. Izvor bosanski, te se izdvaja lenjost po difoltu. Prepoznacete o cemu je rec, a stihovi kazu:

S tobom je nešto drugo, ti si za mene par
s tobom to traje dugo, ja sam probao sve
ja sam prošao svud, s tobom, s tobom je prava stvar.

Oda dlanu - ostatak
Uz intoniranje držati podignut levi ili desni dlan ka suncu. Po izboru.

Devojčice bije glas da uspevaju da kontrolišu zver u sebi i negiraju bilo kakav kontakt sa svojim podstanarkama. Kao uvek je tu mužjak da se brine o tome. Jeste, hiljadu. Neka im. Neću im načinjati duše ovaj put. Meni se bre dešavalo ranije da mi "žao" da budim sojku u drugoj sobi zbog mojih sebičnih potreba. Šta ću onda nego da je prevarim sa nekom sa estrade. Uh, sa koliko sam ih tako bio... Da ne pričam. Nečije "kontakte" sam i sačuvao ne bih li ponovio prijatno veče.

Postoje neki momenti koji su čak i meni strani. Na primer, grupne seanse u tinejdžeraskim danima o kojima sam slušao sa skrivenim šokom. Willkinson - ukršteni mačevi. To su valjda isti oni koji danas u "Partizanu" sa novim drugarima evociraju stare uspomene. Extremizam... Ha, čak i meni nešto da bude napolje (čitaj out) :)

Kao i svako drugo preterivanje i ovo može dovesti do ovisnosti. Imao sam perioda kada sam se opasno približavao liniji razdvajanja :) Treba hrabrosti svesti sve na razumnu mericu. Droga kao i svaka druga. Dobro, još ne razumem u potpunosti samo pušače, ali kako ih proganjaju u poslednje vreme i neću imati više prilike.

Uvek sam duboko u sebi znao da nisam usamljen na ovoj planeti i da je istina tamo negde (cit. agent Molder). Jedan sajt me je obradovao i pružio mi nadu da je vreme blagostanja tek pred nama!

There's no greater antidote for war than love. Feelings of hatred and distrust form the necessary basis of armed confrontation. Replace those negative feelings with love and you're halfway towards resolution of any conflict. However, any real love must start from within. You can't love others without loving yourself first. And, of course, masturbation is the greatest expression of self-love. So it's natural that we, the citizens of the world, are joining together to masturbate for peace. As we begin with this act of self-love, we encourage others to do the same, to take pleasure in life and to share masturbation's positive energy with a world in need.

Rekoh, logičnim sledom događaja bih sve ovo iskoristio kao opravdanje i uzeo dozu, ali neću! Mogu da utonem u san kao i devojčice. Neću iz inata. Neću ja. Zamoliću već neku umesto mene. Ne priliči više ozbiljnom čoveku u najavi :)

Ne mgu visše da kucammm nos mii udra o montitor, guurra ga_i slova susve sitnijai stnijaa...

15.11.06

Svadbeni mit

Mislim da je ove godine završeno sa svadbama. Barem s onima na kojima ću ja prisustvovati. Uključujući i svoju :) Bilo je udarno, moram priznati. Prvo Sekula i Tina, pa onda Petar i Jelena, zatim Cvetin i Nada, da bi se evo ovog vikenda uzeli Nives i Marko!
Uzeli, ha, ha :) Ja uzmem tebe, a ti uzmeš mene. Onda onaj koji drugi uzima, uzima i samog sebe, jer je već u vlasništvu uzimanog! Tu je mnogo bitno ko prvi uzima, jer će drugi onda uvek biti u prednosti za sebe ili onoga koga uzima. Eto beskonačne petlje. Već na početku nerešivi imovinski odnosi :) Možda je rešenje da se uzimaju istovremeno?

Svadba je bila u Subotici odakle je, sad već gospođa, Nives. To su nam porodični kumovi, ali i više od toga. Usmenom analizom familijarnog stabla došli smo do zaključka da je u pitanju treće koleno srodstva. Znači, ona mi je sestra, a Igor brat. Barem smo se mi tako dogovorili pre par dana. U redu je kumstvo, poštujem, ali brat i sestra mi lepše zvuče :) Tako da smo za vikend udavali sestru, Igor rođenu, a ja trećekolonašicu. Pardon, trećekolenašicu :) Dobro, dobro, neću više :)

Sa Igorom sam se družio u više navrata minulih godina. On je kompjuteraš poput mene, te je često svraćao do BG-a na stručne seminare. Sećam se da mi je jednom prilikom na moje pitanje da čemu onaj Access u Office paketu, rekao da će mi to možda nekad trebati, ali u tom trenutku jok. To je onda bilo baš davno :) Izašli smo jednom i u bivši Aquarium, kada sam ja imao priliku da se pohvalim svojom četiri godine starijom devojkom. Bio sam i ostao klošar :) Ej majstore, kao da je juče bilo, a?

Zanimljivo u celoj priči je to što sam Nives upoznao prošle godine na Igorovoj svadbi. Slušam priče o njoj već godinama, njenom životu, studijama, zaposlenju i sl., ali nikada nisam imao tu priliku da je sretnem. Od samog početka je bilo kao da se znamo od malih nogu. Neverovatno kako smo se zbližili.Izđuskali smo se tada, ispričali, smejali do suza kao da smo nadoknađivali sve te propuštene godine. Bilo je sjajno! Sve smo to ponovili i ovaj put.
Kako sam samo bio sav važan sad u Subotu. Imao sam zaduženje za donesi-odnesi sve što treba iz apartmana mladenaca. Znatiželjni pogledi, upiti, moja ponos i uobraženost... Odlazak svatova pešice glavnom ulicom do Gradske kuće. Stara građevina u kojoj se obavilo venčanje je fascinantna. Iscrtani zidovi, vitraži, svećnjaci, stolovi, klupe i zidovi u rezbarijama, ukrašen svaki pedalj prostorije, u pozadini prijatan zvuk električnih orgulja koje pevaju klasične, a i moderne melodije podjednakim šarmom. Potom sama ceremonija, reči matičarke i način na koji je sve izvedeno. Mislio sam da neće imati takav efekat na mene posle proživljenog osećaja od prošle godine, ali sam se prevario. Smireni mladoženja i prekrasna mlada sa sve šnalicama "za one koji i nemaju previše kose" :) Svečanost u svakom atomu atmosfere. Stvarno, kao u bajci.

Neobično mi je i ovaj put bilo to što sam skakao i ludovao pred svojim roditeljima :) Nije mi valjda smetalo, samo mi je bio trip. Zatim, par poruka koje sam razmenio sa ljubavnicom koja mi saopštava da pazim šta radim i da je njen školski među gostima. Ha, ha, mene našla da vozi. Đavola! Ladno je bio tamo! Saznadoh sutradan. Snimio me i nije se javio. Kesa. Čekao trenutak da se pokažem kao prava drolja i raportira školskoj. Ipak sam bio fin. Počeo sam u sebi da zahvaljujem svim ribicama koje su odlučile da i dalje budu same ili da se dave u svojim trenutnim vezama. Kenjam i ja, nisam kurcem mrdnuo po tom pitanju. Zakucao sam se sa novim drugarom Milančetom i uz vince vršačkih vinograda sjajno se proveo.

Zaključio sam da priče tipa "krenuo na svadbu bez one stvari" imaju nekog smisla za mene. Mislim na akciju navatavanja ribica dok su pod utiskom venčanice i eventualno ufaćenog bider majera.

Kod Sekule beše "Toga jutra sam stigao putničkom klasom, pa kući sa stanice časom...". Još sam služio armiju i vraćao sam se iz Zagreba. Krivično delo :) Na svadbi je bila devojka koju sam hteo da imam posle zakletve, ali nisam ispunjavao uslov dostupnosti tih dana, te ostade samo na htenju. Naravno, nije bila mlada u pitanju kao u pesmi :) Napih se i pustih suzu kano pička uz misli gde je neko za koga sam mislio da će uvek biti tu, onda iznenada još jedna nedostupnost (ovog puta realnija) zagrebačke dame koja me je očarala neki dan pre, malo mašte kako bi mi možda bilo sa devojkom koju gledam dok pleše ispred mene. Uspešno sam izbegao posle da odgvorim na pitanje šta mi bi tada :) Jebi ga, skupilo se svašta u glupom trenutku. Eto kad ne pijem lekove par dana :)

Na Cvetinovoj svadbi sam napao neku Autrijanku koja me otkači, jer joj mnogo ličim na tipa koji bi da se ženi (!?). Dotukla me činjenica da su je ubrzo posle pronašli u kupatilu kako se spava, ubivena od alkohola. Pa kad je nisam u tom stanju zbario, kad ću? :) Oteo sam tada orkestru električnu gitaru odsvirao kriminalno šta sam hteo, drao se sat-dva na mikrofon sa Anom i Vesnom uz karaoke. Tek onda mi je bilo bolje :)

Kod Petra je bilo društvo koje godinama nisam viđao, te mi je švalerski instinkt bio potisnut. Pederaši :)

Ovaj put, takođe ničevo! Ostala mi je u sećanju devojka koja je kitila svatove sa mladoženjine strane. Nasmejala se na par mojih šala, dovoljno za pobediti strah i pozvati je na ples kad dođe vreme. Međutim, kako nas je okitila tako je i nestala. Bila mi je tu i jedna imanjakinja sa kojom sam se sjajno ispričao pred fajront i tek posle svega čuo da joj dečko ubiven od alkohola spava u sobi hotela gde smo slavili. Isti onaj s kojim se grlim na jednoj slici uživajući u trenutku. Nemoralno, priznajem.

Kako stvari stoje izgleda da ću ja navatati nešto jedino na svojoj svadbi :) Uf, al' ću se načekam... Ne kukam, ne ložite se. Samo konstatujem da meni izgleda ona stvar na svadbama i ne treba! :)
Ja sam se odavno pomirio s tim. Sad je na vas ostale red.

Dovezao sam svoje do BG-a, spakova par sitnica, seo natrag u auto i skoknuo do NS-a. Naravno, pazio sam da mašina ne prelazi 3000 obrtaja.

"E moj Petre, kako je lepo živeti...", Deda


Veliki poljubac za sve moje sestre!

Slika1,

10.11.06

Sreća, sreća, radost...


Prvi put viđeno,
U vašem su gradu,
Pakleni vozači,
Čeličnih živaca.

Pripremite karte,
Zauzmite mjesta,
Tu na galeriji,
Pravog zida smrti.

Ovo je vrijeme paklenih vozača.

Dva brata rođena,
Na zidu smrti.
Da ne vjeruješ
Rođenim očima.

Kuda oni jure,
Dal’ ih slava vuče,
Ili možda novac,
Titula neka.

Ovo je vrijeme paklenih vozača.

Na uvce

Hobi! Imaš li ga i koji? Ne verujem da se tu ubraja ispijanje piva, trabunjanje o svemu i svačemu sa nekim iz imenika, gledanje filmova, igranje Call of Duty dvojke, proučavanje lika i dela Ron Jeremy-a, pa ni ovo škrabanje bloga :) Koji je tvoj odgovor?

Ja sam ih uvek imao više. Što se tiče skupljanja, skupljao sam modele starih automobila, pravio one makete aviona, skupljao egzotične kutije šibica, kesice sa šećerom, priveske, porno slike. Kasnije sam skupljao fimove i muziku, ali to je više ispunjavanje bedne potrebe za posedovanjem svega i svačega za čime sam bio željan od najmlađih dana. Igrao sam tenis, bavio se glumom, fotografijom, svirao gitaru. Što bi Nataša rekla "pravi Evgenije Onjegin" :)

Sve to kao da je bilo u nekom prethodnom životu. Pre hiljadu godina. Ostaci svega toga uglavnom su fosilnog oblika.

Ne bih ja ni potezao sve ovo da nisam danas u piceriji, gde često svraćam sa svojima, video da onu gitaru više ne poznajem. Atmosfera je tamo sjajna. Gazda u pauzi pripremanja najboljih pica koje sam probao u ovom gradu, često uhvati instrumenAt i zapeva sa gostima. Saznao je nedavno da sam ranije bio u orkestru sa jednom njegovom stalnom gošćom, da ne kažem inventarom! Srednjovečna gospođa, bivša koleginica mog starog, sa glasom i stasom za poželeti.

Danas kako sam seo za sto uvali mi on žice u ruke, a ja ni da beknem. Preznojavam se. Drkam
kurcu, probam neke solaže Pink Floyd-a, Metalike, krajnje uvredljivo za ambijent :) Uze on, krene da nabada, ali sa sjajnim glasom. A bre, pa neću valjda da se brukam! Izvučem iz detinjstva sećanja neku stvar i opičim. Pustim glas ne bi li majku i oca ponosnim napravio. Nije to to. Nisam ih ganuo :( Opet suviše moderno za kafanče i publiku. Probam još jednu, malo bolji aranžman, ali opet daleko od potpisivanja za novu ploču...

Aaaa, ne da može više ovako!!! Nisam ni pomislio da će se novi podaci snimiti preko starih. Gde mi je ta jebena sveska sa pesmama!? Odmah počinjem da vežbam. Sat vremena dnevno. Sad
će sezona slavlja, a ja domaćinima garantujem kulturno umetnički program na nivou.

Već za desetak dana idem opet u kafanče da se ne raspriča kako sam zarđao.


P.S. Kume, jebo te ja što ne čitaš ovo, te moram da te zovem večeras i kažem ti da vedžbaš 'armoniku :)))

9.11.06

Ajajaja ja ja...

Razvlačim neke bakterije u sebi nedeljama. Evo drugi put da me je skucalo za krevet u poslednja dva meseca. Sisam tablete, šmrčem praškove i gutam kapsule. Odgledao sam i novog Supermena, ali mi nije ni malo bolje. Sustigao me je raskalašan vikend. Petak veče u Šidu, Cvetin postao tata. Udri do zore! Subota veče, Tijana me vodila u bioskop i extra provod. Udri do zore! Nedelja veče, Vasina i Natašina dečija žurka, koja se, čim smo oterali klince, pretvorila u tešku pijanku. Barem meni :) Udri do (pola) zore! Ponedeljak na poslu - pakao. Utorak - reboot system...

Razbole se lisica suši se k'o grana
lečili je brižljivo nekoliko dana

Ali bolest neznana sve je jače steže
zato lisac zečeve u fijaker preže

Da ti draga nađem lek prećiću sto gora
i odvažno preplivati dvesta plavih mora

Krupne suze lisici padoše u krilo
kad bih gusku pojebo lakše bi mi bilo

Zašto blog?

"Zar ne shvatate da će moje pamćenje pokušavati da uništi uspomene kao neki rak? Sažvakaće ih, usitniti, zaboraviti, falsifikovati, sve dok se ne saobraze životu i ne postanu bezopasne. Ono hoće da se održi u životu! I za to se služi svim sredstvima.

Već vam posle nekoliko nedelje ne bih više mogao ispričati to što sam vam ispričao danas, kad je ona još ovde, nad zemljom. Kao i njeno telo, tako će i uspomene istrunuti, dok ne postanu đubrivo za sledeći delić života. Ali ja baš to neću! Zato ste mi vi neophodni, i morali ste me saslušati. U vama ostaje nefalsifikovano, jer za vas nije opasno. Vašem pamćenju nije potrebno da ispravlja. Ostaje onako kako jeste. A negde treba da ostane. U nekome još za kratko vreme. Ne treba sasvim da nestane."

Erich Maria Remarque (Die nacht von Lissabon)

slika2, slika3, slika4

2.11.06

Jednom za svagda

U gomili spam-a od jutros kliknuh na jednu poruku od Jill. Ona me čak i ne poznaje, a brine o meni i mome k'o rod rođeni. Pročitao sam ponudu i sledio se. Pa otkud ona zna? Otkud ona zna da sam prošli vikend zakazao? Kad pre je ona mala raspričala? Mamicu joj maminu. Pa, bio sam premoren bre Jill. Radio sam i u subotu, a bilo je to treći put za redom. Ej, nisam mašina! Nije da se vadim, ali noć pre toga sam spavao 3-4 sata. Pa,... hm. Šta još dodati? Nije mog'o da vatrometira i jebeš ga! Gotova priča. Lupiš mu par šamara i pošalješ na spavanje. Još jednom da mi to priredi i giljotina!

Kaže meni Jill bez blama sledeće:

Take your chance to make her adore you. Outrun her ex in terms of size and performance! Getting a several months supply of this will be your best decision ever! Give her a chance to climax from penetration - increase your tool once and for all! Your girl can already start fantasizing about the huge you come and please her like never before. Check up here: http://bla.bla. You don't need to spend huge money on luxury items - it all will be worthless without decent physical equipment.

More... Ona puca gde smo najslabiji. "Outrun her ex...", čuj! Odavno smo preboleli tu fazu (pričam u ime generacija bliskih) kada svoju zver upoređujemo sa onime što je naša lična porno diva iskusila do tad. Zašto nas sad opet navlačiti na to? Stvarno jeftino i nepotrebno, kad znam da ću čuti kako mi je i najduži i najdeblji, jednom rečju najveći! To je jedini odgovor koji očekujemo i koji možemo dobiti. Bežali smo od onih koje pričaju da je taman. Te nisu iskrene. Batali diplomatiju.

Sećate se onog vica kad Muja prvi put zavitlao oružjem ispred Fate? Sav se šepuri i provocira Fatu "Jeli mala, kakav mi je, a?". Na šta će ona: "Pa, mali ti je...". Ne da se on obeshrabriti, te iz cuga odgovora: "Ah mali.... Možda je, ali zato tehnićar!". Fata zakoluta očima i obrusi mu: "Ma more ti bit' i inženjer, al' mali ti je!".

31.10.06

Sajam knjige

Autobusom sam stigao iz NS-a oko 18:30h. Pravo sa stanice seo sam u tramvaj i zapucao na sajam. Sat vremena pred kraj sajma plaćam punu kartu. Sjajno! Znam tačno zašto sam došao. Tražim novu knjigu svog omiljenog pisca. Nalazim štand, nalazim knjigu i nalazim samog autora :) Tome se nisam nadao. Morao sam da mu stegnem ruku i čestitam za sve što je do sada uradio! Svaka čast majstore. Potpisuje mi knjigu, zahvaljuje se, a ja kao ovlažena tinejdžerka odlazim sa lica mesta. Trenutno sam negde na trećini puta da saznam da li su "Sve crvenkape iste" :)

Šta sam još tražio? Kunderu sam zaboravio da nađem, ali zato sam uzeo po dve knjige Palahnjuka i Bukovskog, jednu o Kantu i Orvelovu 1984-u. U potpunosti sam iskoristio tih sat vremena! Svratio sam i do jednog kompjuteraškog štanda, čisto reda radi. Videvši da je sve isto kao i prošle godine, nasmejao sam se smorenom osoblju i produžio dalje.

Šarmirao sam prodavačicu u kiosku i pozajmivši olovku popunio podatke na ulaznici ne bi li učestvovao u nagradnoj igri. Nisam uspeo posle toga da nađem kutiju u koju je trebalo ubaciti listić, a znam da sam snimio par komata dok sam ulazio. "E kad nisi hteo da glasaš za ustav nećeš ni za nagradnu igru", udarac je uzvraćala rodna gruda :) Dobro, mirim se sa tim. Ništa od mog putovanja u New York. Dosta je bilo jednom u životu, a? E, s tim se ne mirim :)

Moćan je bio urlik svih zaposlenih u 20h kad su počela da se gase svetla.

30.10.06

Mama, vidi budala

Ugrožena vrsta na 44 stepeni i otprilike isto toliko minuta severne geografske širine!
Posle sinoćne vremenske nepogode, da ne koristim suludi termin "nevreme" (!?), ovo jutro je i dalje bilo mljackavo. Da, ovaj termin jeste priznat od međunarodne komisije za meterološke pojave. Pošto ne volim kišobrane, bolje reći da mislim o njima, oduvek nosim neke jaše sa kapuljačama. Za toplije kišno vreme tu je neuništiva žuta kabanica gumaste površine! Kada švaba napravi može i sikire da padaju.

Idem na posao i svi me gledaju kao da sam sa Vidikovca. Ranijih godina tu i tamo naletim na pripadnike moje vrste, ali više ne. Zašto tako? Nije li to trebalo da bude kao neka masovna pošalica, unos vedrine u sive dane, a povrh svega zbog-radi uočljivosti ubogih pešaka. Svi se nešto stopiše sa vremenom. Niko da štrči iz mase. Zar je moguće da sam ja jedan od ugroženih? Jedini preostali primerak? Zar je moguće da se samo meni živi u ovom gradu :)

NE. Olakšanje. Nalećem na jednu gospođu u žutom kod Beograđanke. Uh, dobro je. Srce lupa od uzbuđenja. Hoće da iskoči!!! Pripadnica. Ipak je ostalo barem dva primerka i još to suprotnog pola, neophodan minimum za produžetak vrste. Gospođo! Mmm...

Znam pouzdano i da se jedan primerak iste kabanice nalazi na 51 stepen i otprilike pola od toga minuta severne geografske širine, ali 15-ak minuta u levo. Usput se i nadam da će ta kabanica ipak biti testirana na sikiricama. Bolje da bajam nego da pravim sajt :) Mada...

Daj da se ne zalećem, nije frka. Biću strpljiv još malo. Možda gospođin model i nije toliko kompatibilan sa mojim. Da ne napravimo neki haos. Procunjaću još malo gradom, za svaki slučaj.
Nije mi o glavu.

WWW tacka JEBOTE tacka KO tacka JA

Izvesna pomenuta je prevarila svog dečka! Kresnula se sa trećim licem i to mu priznala! Iju, kakve li greške. Momak polude. Oterao je u kurac, naravno, ali se tu nije zaustavio. Napravio je web sajt sa naslovom "FUKSO ODUVEK SI ŽELELA WEB SAJT, EVO TI GA SADA". Pored kratkog opisa tragedije povređenog, tu su i prozivke svima koji mu prete, kao i pičkaranje novinara koji su brže bolje poitali da ovu bruku pomenu u svojim člancima. Pored slike ima i predloga bilborda koji bi se uskoro mogli naći na izvesnim tačkama našega grada, kao i dizajn majice :) Poseban trip odaje pesma, specijalno snimana za tu potrebu, koja se čuje u pozadini. Usput, momak mail-om šalje škakljive slike i fimliće iz bogate kolekcije kreirane tokom tih srećnih šest godina!

Ključne reči: A = razumem B = ne razumem,
C = odobravam, D = ne odobravam.

Koja je tvoja dobitna
kombinacija?AC, AD, BC ili BD.

Godina ja imam...

Opet jedna godišnjica! Zajebana ova 2006-a ni kriva ni dužna :)

Deset godina mature. Tja... Kad pre? Svi su slavili sem nas. Da li treba silovati i sad organizovati u jesen ako niko nije imao potrebu za time pre par meseci? Koga želimo da viđamo to i činimo manje ili više redovno. Ovako kad bi sada to pravili liči mi na želju da ne ispadnemo najgori. Da se kojim slučajem ne pokazuje prstom u nas :) Tipično...

Uvek sam se plašio da će to okupljanje da izgleda na sajam pod naslovom "ko je dokle dogurao". Ježim se pri pomisli da me neko upoređuje sa sobom :) Te ovaj/ova još studira, nije ni upisao, nije se oženio, udala, s kim je došao, ko gde radi i za koje pare, ko je koliko propao, a ko je sad jebozovniji, ko ima kintu za silikone, a ko za besna kolica. Svi bi bre hteli da nađu svoju utehu u tuđoj bedi, zar ne.

Pomalo me onda i teši što se nismo našli proletos! To znači, jebote, da smo svi ok, svi zdravi uGlavu, svi uspeli i nemamo potrebe da se upoređujemo. Pa što se onda stvarno ne bismo našli i lumpovali do beskraja?

Nešto mi tu smrdi, ne zvao se ja Lorimer.

26.10.06

Krsmanac

Tačno pre deset godina sam ušetao u Akademsko pozorište sa željom da nastavim svoju gimnazijsku zajebanciju bavljenja glumom. Bio je to jedan mali izlet na laminat koji život znači, kojim smo napravili bum u školi i oklonini. Par ljudi iz ekipe je i krenulo da studira neku od pozorišnih disciplina, dok mene tih dana kocka i nije nešto privlačila.

Akademsko pozorište, iliti naroCki Krsmanac, moja audicija mesec dana nakon redovne. "Kad si već došao ajd' da vidimo i šta znaš". Sećam se da sam spremio neki monolog Zorana Cvijanovića iz tada aktuelne serije i na kraju šlag u vidu Ne daj se Ines :) I tad mi je bilo ljigavo, al' eto pije vodu. Moj stari je ranije kad popije puštao tu ploču u nedogled, te hteo - ne hteo urezala mi se pesma u ganglije. Doduše, par meseci pre toga sam jednoj Ines na maturskoj večeri recitovao tu pesmu, neznajući tada da će se još nekome ikada to svideti. Pred svim primljenim članovima sam imao svoje vatreno krštenje i sudeći po aplauzu nemam pojma kako sam primljen :) Posle mi je Petar, reditelj s kojim sam radio najviše predstava, rekao da me je gledao tada i prosto ne zna odakle mu hrabrosti da me nakon par nedelja angažuje da radim sa njim. Postavlja se pitanje kakvi su bili onda ostali kad se odlučio za mene:) Nije tako, desetak likova je pozavršavalo akademije, što na glumi, režiji, produkciji. Malo sebe da dignem. Dodao bih i to da se Petar posle nije kajao. Valjda... :)

Ja sam bio u malo nezahvalnoj situaciji na početku. Klanovi su već bili formirani i niko nije bio raspoložen za dođoša. Tako da sam od početka furao solo varijantu. Ne kukam, samo kažem. Tek kasnije, sa uspehom prve predstave i dobrim kritikama, svi počinju da me kao gotive. Odvratno, ali takav ti je taj umetnički svet, onde potok ovde cvet. Mala ekipa u koju sam uleteo je mahom bila van Krsmanca (strani saradnici, privremeno usvojeni! he, he) tako da sam i ja dobio svoj klan. Ma posle se sve to izgubilo. Kukolj je produžio dalje u potrazi za novim hobijem.

Ono što sam zapazio na samom početku je to da su mi se najviše svidela igranja ljudi koji studiraju nešto nevezano za pozorište i umetnost uopšte. Probao sam sebi to da objasnim time da oni nisu bili toliko opterećeni svojim uspehom, već su to radili iz proste potrebe za iskazivanjem ili čime god drugim su bili vođeni. Možda grešim. Sve u svemu, veoma prijatna atmosfera gde su prodefilovali silni elektrotehničari, matematičari, informatičari, pravnici, filozofi, istoričari, lingvisti i ko će se setiti još, ali i oni koji su kasnije avanzovali iz pozorišnog amaterizma u profije.

Beše to naše bekstvo, u pravom smislu izraza reči, iz usranih devedesetih. Probe, radionice, premijere, aplauzi, festivali, gostovanja, brdovit Balkan, insostranstvo, aplauzi, pohvale, nagrade, dobacivanje na ulici, aplauzi, žurke, bljuvanje alkohola, lake droge, aplauzi, muvanje riba kao učesnik gistro šatro uspešne predstave, kres sa ribama kao učesnik gistro šatro uspešne predstave, aplauzi... Eh da :) Na šta se sve svodi ta zajebuavancija? Minut aplauza na kraju predstave, dobre kritike posle, potapš po ramenu i vrhunac svega, momenti kad vas na ulici, ili gde god, neko nepoznat sretne i prokomentariše da je uživao u našem malom remek delu. Multiple orgasm... Sve to zarad toga? Naravno i zbog kresa sa ribama kao učesnik gistro šatro uspešne predstave! Amaterizam, jednom rečju.

Deluje zastrašujuće izaći pred publiku i krenuti. Šta si sad ti da im drobiš. Pod broj jedan upravo to! Usudio si se da staneš pred njih. Šta je bilo! Šta blenete! Trema nestaje u sekundi. Ima je jedino u svlačionici. Kad si već izašao gotovo, nema natrag. Koliko god da si loš ili dobar oni tebe slušaju i gledaju. Ti uveseljavaš, rastužuješ, stvaraš pozitivnu ili negativnu reakciju, tražiš podršku ili ne. Mali bog! Iskorištavaš to na najbolji mogući način u tom trenutku. Svi pogledi su uprti u tebe, svi od tebe očekuju sve. Trenutak da proizvodiš nešto korisno. Veoma zahvalno mesto u pozorištu ta scena :)

Svako je imao svoje razloge zašto se našao tamo. Bilo to odskočna daska za buduće zanimanje, prosto ubijanje viška vremena, rad na sopsvtenom samopouzdanju, lečenje širokog spektra asocijativnih vrlina, putovanja, egzibicionizam, ego, zezanje u mikro i makro definiciji, ribice za šmekere, šmekeri za ribice itd. U suštini kombinacija svega po malo je bila prosek.

Predstave u kojima sam učestvovao blejahu: Mara de Sad (3), Gargantua i Pantagruel (40), Ko je ubio kapetana Kuka (80), Ćelava pevačica (10), Rašomon (30), Smrt Pere Radakovića (10), Živi glumci (20). Trudim se oko hronologije i broja igranja, ali ne mogu biti skroz siguran.

Danas tamo više nema ničega za nas. Sve što smo radili ostaje samo u našim sećanjima i sećanjima verne publike koju smo maltretirali godinama. Neke nove generacije se trenutno truju glupostima i osuđene su na mjuzikl, pantomimu i kabare. Ništa me ne pitajte.

Preživeli su "Kuka" i "Živi glumci" u okviru trupe Megalofon koja je nastala pre par godina. Trupa okluplja entuzijaste, bivše članove Krsmanca. Ja sam se malko umorio od cele priče. Želim da sve spakujem u neku fioku u glavi, ali mi ne daju :) Postalo mi je veoma naporno sve to. Ionako se poslednjih godina igra 5 puta godišnje maksimum. Osećam da više nisam iskren na sceni. Trebalo je i ovde primeniti princip "otići sa žurke kad ti je najbolje i pamtiti da je bilo strava"! Mislim da ću ipak razočarati Slavišu za sledeće gostovanje.

Stvarno želim da mi sve ostane u sjajnim uspomena kao i što jeste za sada!

Će bude nastavljeno...

25.10.06

Male tajne velikih majstora

Opet ja i moja muka s noktima. Urastaju ko nezdravi. Valjda to i jesu :) Apsurd je da su mi se u vojsci smirili i evo sad ponovo vilene. Kod mene sve naopako! Gospođica Tanja iz pedikir salona se uvek obraduje kada me vidi. Zna da sam se igrao veče pre toga i da sam napravio haos sa noktima. Znam doduše stvarno da im jebem kevu svojim zahvatima, ali sve ređe. Ne znam šta mi bi pre par dana, ali pametno sam odmah otišao njoj da kukam. Odsečem tako poveći deo nokta da ona ne može skalpelom da zahvati. Pustite maštu na slobodu kako onda intervencija tek boli. Nisu džaba malom Radojici klince pod nokte zabijali :)

Ranije kad sam dolazio obavezno mi spreme šećer i vodu. Sada se i ona ispraksoavla pa drugom rukom prikrije eventualno krvoliptanje. Kao i svaka muškarčina teško mi pada rastanak od svojih krvnih zrncadi.

Ovoga puta nije bilo strašno. Kako će i biti kad su mi izumrli nervni završeci od silnog jebendisanja po istim. Ono što mi je fascinantno u celoj priči je čekanje da mi omekšaju nokti sa tabanima u kadici punoj tople vode i par kapi tzv šampona. Obično ne ponesem nešto za čitanje i osuđen sam na praćenje ultra turbo suludih tema. Glavna od pomenutih je veliki bradr. Ovaj ili ova je ovakav-onakav, baš me nervira, superiška je odreagovao na ovo-ono, sevnulo dupe, sisa, onaj je gej, postoji snimak trpanja-puštaju ga ovih dana, baš šteta što ode ona itd... Da ti poludi glava.
Međutim, jedna baba, da ne kažem gospođa u godinama, razbija monotoniju i tera svoju spiku. Dolazi od lekara sa kolekcijom dijagnoza, ali ipak alternativa je alternativa. Evo prenosim u potpunosti njen recept za smanjenje holesterola:

Šaka ruzmarina se stavi u litar bantaskog rizlinga. Isključivo banatski, nijedan drugi ne da radi! Dvadeset dana to stoji na suncu, pa se onda svako jutro pije po jedna rakijska čašica. Nije odvratno, a deluje.

Eto vam pa ispadnite pametni i korisni u društvu.
Do sledeće mini operacije.

23.10.06

Čokolada

On je stigao u njen grad u predvečernjim satima. Sedeo je kao i obično na stanici i čekao. Prilazi neki čiča i uz kratko objašnjenje da mora da pravde putne troškove u svojoj firmi, traži mu autobusku kartu. Zavukao je ruku džep, napipao kartu, izvadio i pružio je zahvalnom čoveku.

Tog dana ona je kasnila jedno pola sata, završavajući neke obaveze. Najavio je svoj dolazak na vreme i bio je malo nadrkan što je još nema. Iznenadila ga je zagrljajem otpozadi dok se on smarao listajući magazine na nekoj trafici. Čak ni zvučni poljubac upakovan u osmeh izvinjenja nije uspeo da ga oraspoloži. Krenuli su lagano ka centru, ka gužvi. Naravno, njega je prošla mrzovolja već nakon poljubca broj dva, ali je još malo glumio ludilo i skupljao kredite za neke svoje buduće hirove. Posle dva pića i gomilu smeja u nekom pabu odlučili su da zapale. Lagana šetnja do auta, kratka vožnja do kuće. Usput su se kikotali, jer je kopajuću po džepovima primetio da je onom čoveku sa stanice dao pogrešnu kartu! Destinacija kilomtrima udaljena od one koja njemu treba. Sjajno. Mora da mu čiča sad pominje bližnje.

Čim su ušli u gajbu, bez reči su skinuli sve sa sebe, zavukli se pod krpe i započeli igru svojim telima. Ubrzo su utonuli u san. Pred zoru on je ustao, žedan, dogegao se do kuhinje, napio vode, uzeo parče čokolade i vratio se u krevet. Ne dozvolivši da ih san ponovo rastavi ponovili su igru od pre par sati. Utonuli su u još dublji san. Prošle su godine od kako mu drugi jastuk menja nekoga s kim će zaspati. Patetično, ali uživao je.

Jutro, doručak, malaksalost. Spas je bio u nekoj zanimaciji, a kod domaćice ih je bilo na pretek. Ogromni staklenici su trebali biti spremljeni za novi usev. Što da ne, pomisli on uz smešak. Ne poznaje je dugo, ali zna da mu uvek prija njena veselost i priča ma koliko god ona bila banalna. Da budemo iskreni, prija mu prisutstvo bilo koje osobe koja može podneti njegovo ćutanje.

Rad u plasteniku je prošao začuđujuće lagano. Trebalo je pokupiti silne kanape po kojima su se nedeljama pentrali nekakvi krastavci. Dobio je radno odelo kao po meri sašiveno. Nasmejao se u sebi pomislivši kako to ipak možda i nije slučajno. Biće testiran i na ovom polju. Neće se obrukati. Ne pada mu na pamet. Od kako više ne živi sa roditeljima nedostaje mu fizički rad, tako da je uživao u svom novom zadatku.

Nakon obavljenog posla čekalo ih je spremanje ručka. Napokon prava klopa, pomisli on, za razliku od onih gluposti koje jede svaki dan na poslu. Spremajući salatu, bacio je pogled na vitrinu gde su stajale slike dve devojčice. Priupitao ju je da li su to bratovljeve male, na šta je ona odogvorila "Ne, moje su". Neverica, muk. Zar on nju toliko ne poznaje! Šta je ovo? Zna doduše da je razvedena, godinama, kao greška u mladosti, ali deca! Nije mu ni padalo na pamet da pita čim ih nije ni viđao. Nikakve tragove, nagoveštaje. Snimio bi barem nešto, ali tamo su jedino te dve slike u kuhinjskoj vitrini. Otišle su kod oca na raspust i nisu se vratile! Po njenoj priči ucenjene su na najgori način. Njenom smrću! Da li se to ona igra sa njim? Par puta je tražio da joj ponovi i potvrdi šta je upravo čuo. Da, njena su i otac ih je oteo. Odlazila je više puta sa sve advokatima i policijom, ali bezuspešno. Sud je nju odredio kao staratelja. Advokati i policija nemoćni. Sklonjene su sve stvari koje je podsećaju na njih. To objašnjava sobu u koju nikad nije ulazio od kako dolazi.

Seda na stolicu, saoseća sa njom, pokazuje interesovanje, upitkuje, ali kao da to nije on. Misli su mu skroz izmešane, skroz daleko. Posmatra celu konverzaciju sa strane. Ona mu se izvinjava što mu to do sada nije rekla, ali ne bi ni sada o tome. Posle ručka kaže. Jeste, rekla mu je jednom, provukla kroz neku priču i baš ju je iznenadila njegova rekacija tj. nereakcija. On se toga ne seća, prečuo je verovatno. Nebito. Nije verovao svojim ušima. Njega se to ne tiče, ne smeta mu, ali cela priča ga je dotukla. Nije ni razmišljao da li mu smeta tako nešto. Nije ni razmišljao da će razmišljati o tome! U pičku materinu...

Ručak je prošao fino. Bilo je tu još ljudi i gozba je svima prijala. Umorni od posla i žvakanja njih dvoje se pozdravljaju sa ostalima i penju se do njenog stana. Bez reči ležu u krevet. Par sati sna do njegovog odlaska će im dobro doći. Zagrljeni i premoreni. Neće ih san. On mora nešto da kaže. Gleda je kako pokušava da zaspi. Kroz šta li je sve prošla? Najgori bedaci u njegovom životu se ne mogu ni porediti sa ovim. Stoji to da je svakome svoja muka najveća, ali on se trenutno stideo što je i pomislio da je nesrećan. Krenule su mu suze. Grlio ju je sve jače i jače. Ona kao da ništa nije primećivala. On mora nešto da joj kaže... Kakva devojka. Kakva snaga. Kakav duh. Ne bi se nikada reklo da je nešto tišti. Osećao se tako maleno u njenom prisutstvu. Na koga da bude besan? Na tog bivšeg, na nesposobnu nazovi državu, na sebe? Ne uspeva da nađe odgovor. Osetio je pre izvesnog vremena da za nju ovo nije više samo puka zajebancija i planirao je lagan nestanak iz njenog života. Kako se sada ponašati? Uspeva da progovori...

Izvinjava joj se ako je loše reagovao. Uf, loš početak. "Nema veze, pričaj, reci sve". Govori joj da se oseća odvratno, jer nije zaljubljen u nju i da joj ne može ništa obećati, niti pružiti, a ne želi da je povredi, niti da bude u poziciji da to učini posle onoga što je saznao. Njoj treba neko stabilan, pouzdan, s kojim će graditi nešto. Neko ko će je uistinu voleti. Nikako ovaj jebivetar koji ne zna šta će sa sobom i koji sve što radi u poslednje vreme, radi da bi mu se nešto dešavalo. Eto, rekao je. Klasičan uvod u bežanje, a? Ona njega teši, briše mu suze i pevuši mu da je sve u redu.

"Zar ti ne pada na pamet da to o meni pričaš i da ja samo hoću da se opustim i ne mislim ni na šta kad sam s tobom. Ti od mene nemoj očekivati ništa!".

Iscureće mu oči. Malo mu je lakše posle njenih reči. Da li će ikada odrasti. Da li želi? U kojim školama se uči o svemu ovome? Ipak nije toliko emotivno osakaćen koliko je mislio.

"Neću nikad više biti tužan", reče u sebi na brzinu.

"Pitaj me sve što te interesuje" kaže ona. Šta? Šta tu ima da se pita kog vraga.
"Kako si preživela?" je jedino što mu pada na pamet.

Ovoga puta ona ustaje i donosi mu vode. Donosi mu parče čokolade. Smirio se. Čuči iznad njega i posmatra ga. Odlučuju da ponovo pobegnu od sebe.

"Skini se, hoću da osetim kako dišeš".